Mnogi se odluče, posle dugo godina rada i zarađene penzije, na investiranje stečenog u prirodne resurse. Uglavnom se taj izbor svodi na staklenike, sadnju egzotičnog bilja, voća i povrća.
Sigurno ste čuli od komšije, poznanika ili pročitali u novinama da su se mnogi odlučili za sadnju oraha, a ono se ispostavilo kao najisplativija investicija.
Zašto? Pitali ste se sigurno? Evo par odgovora…
Zato što Srbija ima odlične uslove za proizvodnju oraha i u prvih je 15 proizvođača na svetu. Ipak, potrebno je da se više domaćih proizvođača uključi u to da konačno prestanemo da uvozimo ovo voće, jer je više nego očigledno da imamo sjajne predispozicije za uzgoj. Tako mnogi propuštaju šansu za vrlo unosan biznis, a ulaganje u prirodu nikada nije izneverilo čoveka.
Nije ništa drugačiji slučaj sa lešnicima, bademom i kestenom, objašnjava to (ime kompanije itd), koji su jednako zahvalni za, pre svega ulaganje, a potom uzgoj i materijalizaciju, tačnije privredu proizvedenog. Kod nas je proizvodnja lešnika trenutno mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90% potrebnih lešnika uvozimo. Ovi podaci znatno mogu biti vetar u leđa onima koji se odluče na ovakav korak, pošto činjenice ukazuju na to; da su ovi prostori idealna lokacija za sadnju, a tako i za ostvarivanje dobiti na tom polju.
Na teritoriji Srbije zasađena stabla oraha daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje. To, kako kažu stručnjaci nije ni polovina potreba u našoj zemlji, i svega je 15% iskorićeno pogodnog tla. Ovakva situacija bi trebalo da se menja i da brojke rastu pošto ovdašnje podneblje je odlično za proizvodnju oraha.
Često se ljudi razmišljaju pred penziju ili nakon što shvate da im ne prija statičnost u trećoj dobi, o tome kako da nešto rade, ali da da ostanu u fazi odmora i uživanja u stečenom. Upravo se takvi odlučuju na sličan korak, pogotovo kada je u pitanju sadnja oraha. Ona ne zahteva mnogo muke u svom početku, a i ne mora, ako angažujete druge, ili još bolje ako ste voljni da samostalno to uradite, (ime kompanije itd) objašnjava kako se to radi korak po korak.
Investicija počinje da se isplaćuje znatno nakon osme godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati četrdeset kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 60.000 EUR po hektaru zasada za lateralne sorte oraha.
To je jedan od razloga zašto se dobro promišljeni ljudi na ovo odlučuju dok su još u fazi rada ili već dobro stečenog kapitala, pošto za početno ulaganje kod oraha manje, a kod lešnika više, potrebno je po nekoliko hiljada evra. Uzgoj ovih vrsta voća uglavnom njima dolazi kao posao „sa strane“ dok uz to obavljaju redovan posao.
Međutim, u Srbiji ima desetina penzionera koji su se nakon odlaska u penziju odlučili za sadnju oraha uz to da sami sade, obrađuju i beru, a zatim i da se slade u proizvedenom zadovoljstvu.
Takav način jeste znatno ekonomičniji u samom početku, ali zahteva veliku volju, odgovornost i predanost što su ovi ljudi i pokazali svojim primerom.
Samo očišćeni orah je na pijacama koštao od 700 do 1.300 dinara za kilogram. Lešnik je nešto skuplji, pošto njega nije moguće naći za manje od 1.000 dinara, dok je cena najčešće oko 1.200, a u pojedinim mestima ide i do 1.500 dinara.
„Kada se samo malo zabrojite i uradite računicu, ovakva informacije vam stigne prvo kao lepa vest, a zatim i kao pogodna tema za razmišljanje.“ – poručuju čelni ljudi kompanije Chandler waltree d.o.o. koja je jedan od najvećih uvoznika sadnica oraha na ovim prostorima.
