“Jezičke nedoumice” – najveća jezička grupa na prostoru ex Jugoslavije
Da li se pravilno piše nebitno ili ne bitno, Milicin ili Miličin, nemogu ili ne mogu, ustvari ili u stvari, može se saznati na najpopuarnoj Fejsbuk stranici “Jezičke nedoumice”. Grupa stručnjaka za pravopis sa prostora bivše Jugoslavije, pre desetak godina krenula je sa velikim entuzijazmom da opismenjava korisnike ove društvene mreže. U ovom trenutku prati ih preko 42.600 ljudi, a svakoga dana pridruži im se najmanje još sto članova Fejsbuk zajednice.
- Grupa je osnovana pre deset godina. Naši članovi su iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore. Priznajemo sva četiri jezika, podjednako koristimo i uvažavamo – za blog “Urbane strane” priča Dragica Prole Stanojević, administrator zadužen za komunikaciju sa medijima.
Administratori “Jezičkih nedoumica” su diplomirani filolozi. U komunikaciji sa članovima su odmereni, kulturni, trude se da svakome izađu u susret, pomognu u što kraćem roku odgovore na pitanja iz pravopisa.
RODNA RAVNOPRAVNOST
Česta pitanja u poslednje vreme su u vezi s rodnom ravnopravnosti i znaju da izbiju sukobi. Jedni su da se jezik menja, drugi da se ,,ne siluje“. Da bi se održao akademski nivo, administratori nadgledaju post, komentare, reaguju na uvrede, sprečavaju sukobe, objašnjava Dragica Prole Stanojević.
- Ne podržavamo nikakve prepirke na nacionalnoj i jezičnoj osnovi. Najvažnije da svaki dan ima sve više članova. Jezičke nedoumice su najstarija i najveća jezička grupa. Koliko je ova stranica uticajna, govori i činjenica da profesori na Filološkom fakultetu preporučuju studentima da ovde imaju najbolje primere iz svakodnevnog života. Stranica nije mesto samo za stručne ljude, nego za sve koji vole i žele negovati svoj jezik. Ideja je da razmenjujemo znanja i da tako jedni od drugih nešto naučimo – objašnjava Prole Stanojević.
Da bi izbegli komercijalizaciju i zloupotrebu, administratori vode računa o tome da firme i organizacije ne budu prihvaćene. Novi članovi se prijavljuju isključivo pod ličnim imenom.
Na zidu “Jezičkih nedoumica” nema šetanja. Teme u grupi su isključivo jezičke. Međutim, dešava se i da prilikom lekturisanja rečenica, administratore zaboli glava. I oni imaju nedoumica.
- Primer su mladunče sove i miša. Nedoumice na koje nemamo odgovor, jer jednostavno te reči ne postoje. Najviše muke zadaju stanovnici sela. Samo oni znaju kako ih zovu. Na primer Tekija. Pa su mnogi pisali Tekijčanin, Tekajac, Tekijanac dok se nije javio stanovnik sela i rekao da oni sebe nazivaju Tekijancima. Uvek je onako kako sebe meštani nazivaju – objašnjava naša sagovornica.
Dešava se da se neke reči više puta ponavljaju na “zidu” stranice “Jezičke nedoumice”. To je zbog novih članova, a veoma lako, preko pretraživača može da se pronađe ranije zadato pitanje i odgovor.
U I NA NOVOM BEOGRADU
Česta nedoumica je da li se pravilno piše u ili na Novom Beogradu. Stručnjaci za pravopis objašnjavaju da je pravilno i jedno i drugo.
Prema rečima administratora, zamenica ”svo” se mnogo puta ponavlja. Ne može svo, nego sve – navodi se u odogovoru. Česta greška koju ponavljaju korisnici Fejsbuka je – jezik se priča. Jezik se ne priča, nego govori. Ljudi razgovaraju. Priče se pričaju.
Stranica “Jezičke nedoumice” u ovom trenutku ima četiri administratora. Pored Dragice Prole Stanojević, tu su još Aleksandar-Andrija Pejović, Blaženka Prskalo i Marko Nestorović. Svi oni ovaj human posao rade volonterski. Imaju plemenitu nameru da pomognu, a i da opismene zainteresovane članove Fejsbuka. Uvek je neko s članovima. Kako kažu, nema mnogo nedoumica koje nisu rešili. Potkovani su znanjem, stručnom literaturom i nijednom administratoru nije problem da se pozove na izvor.
ĆIRILIČNO “Š”
Diskusjije na grupi “Jezičke nedoumice” su na viskom nivou. Nema praznog hoda. Uglavnom su tu lična iskutva iz školstva, praktični primeri u birokratiji. Interesantne su kolone koje pišu nastavnici iz škola. Veliki broj članova je reagovao pitanje, da li se pisanoj ćirilici podvlači crtom slovo š. Tu većina nije odgovorila pravilno. Svima je lakše da razlikuju slova sa podvlačenjem, a od 1977. godine “š” se piše bez crte.
INTERESANTNI PRIMERI
o Ujo – ujko – daidža
o Kokad – kako kad.
o Sestro, gdje si tako pocrnila? Viškuće.
o Da li je naše tate ili naši tate. Naše tate.
o Učestanost ili učestalost. Naravno, učestalost.
o Spasiti – spasti. Jednom je neko napisao da pantalone mogu spasti.
o Trenerka – trenerica. Pravilno: ženski trener je trenerka
o Prostituka u muškom rodu – prostituka
