U šta to prerasta sportsko slavlje?
Reprezentacija Hrvatske na aktuelnom Svetskom prvetnstvu u fudbalu briljira. Odlično igraju. Stvaraju šanse, igrači se bore kao da im je poslednje. I taj trud daje rezultate. Ko voli fudbal, stao bi na stranu „kockastih“. Pravi fudbalski navijači bi sigurno navijali za njih. Gledao sam njihovih pet mečeva, zaista dominiraju. Međutim, ja ne mogu da navijam za njih! Iz civilizacijih razloga. Alo, bre, prošlo je 23 godine od kraja rata, a igrači, koji to i ne pamte, lože se na rat protiv Srba. Slave pobede i pevaju Tompsona – „Bojna Čavoglave“. Kolji Srbe! Pa majku mu, ovo je 2018. godina. To je sport. Druga tematika.
Svega toga ne bi bilo, da zvanična hrvatska javnost, politika njihove Vlade nije takva – šovinistička. Uspaljena predsednica Kolinda Grabar Kitarović, željna mladih tela i posle meča sa Rusima, uletela je u svlačionicu sa hrvatskim reprezentativcima. Slika se sa nagim igračima, a onda sa njima peva pesme koje nisu dostojne komentara. Čega se pametan stidi, budala se ponosi. Danas jedino Hrvati bez cenzure promovišu fašizam. Ali, ajde, neka je predsednica takva, zajdojena ustaškom ideologijom. Svaki normalan čovek je zgrožen kako mladi igrači slepo promovišu idelogiju koja je u civilizovanom svetu ZABRANJENA. Dva igrača su otišla i korak dalje. Domaćinima su direktno zabili prst u oko. Damagoj Vida i Ognjen Vukojević slavili su u Sočiju Ukrajinu, sa sve fašističkim pozdravom iz 1941. godine. Da li je „slava Ukrajini“ i Dinamu, ili bilo čemu, niko normalan na ovom svetu to ne bi radio.
Alo, momci, dobri ste fudbaleri. Igrajte nogomet. Zajebite politiku. U sportu ne treba da bude mržnje.
Sinoć su srpske društvene mreže bile zatrpane komemtarima, ko je za Hrvate, ako je za Ruse. Oni takozvani „drugosrbijanci“ navijaju za Hrvatsku. Preko 90 odsto su za Ruse… Palo je i teških reči. Nama Srbima ne treba i ta podela. Dovoljno smo podeljeni.
Pogledajmo svoje dvorište. Neka nam je to prioritet. Ko nam vodi savez? Kako je promenjen selektor? Kapiten? Menadžeri sastavljaju ekipu. I ima li odgovornosti?! NEMA!!!
Pre tri godine Srbija je bila šampion sveta u fudbalu u uzrastu do 21 godine. Znači imamo perspektivu. Vrhunske klince. Imali smo čemu da se nadamo. I?
Prst na čelo. Vreme je da neko reaguje.
Hahahha jeste 90% malo sutra. Navijao bih protiv rusa i za crnog djavola. Drugo Kolinda nije pevala pesme koje ste naveli i niko nije govorio da se kolju Srbi, naprotiv.
Naprwd komsije do finala!
Druže, ako misliš da su crni dresovi slučajnost i ako smatraš da je ok to što je neko proterao sa svoje teritorije 90 % pripadnika srpske zajednice i da je ok poricanje genocida nad Srbima u 2. Sv. ratu, ti navijaj, ali znaj da su ljudi poput tebe najtačniji pokazatelj zašto treba da nestanemo.
ja sam navijao za Hrvatsku… i navijacu
Ja nisam……. i necu 🙂
Greške koje sad napravimo platićemo siromaštvom, duhovnom bedom i životom na periferiji modernog društva
Sjetite se sta se desavalo po Beckim ulicama poslije poraza od Svicarske.Svako ima svoju mracnu elitu.Kome je ljepsi zivot ako mrzi komsiju nek mu je sa srecom.Meni su prece moje komsije sa istoka i zapada nego Turci.Sretno komsije do pobijede u finalu.
Navijanje, navijačke strasti su unutrašnja kategorija, više emocionalno nego razumno, individulana, intimna stvar. Pa ko nas tu dotakne, pridobije – postajemo na neki način navijači! Teško to ide ovako, preko tv ekrana, daleko od nas. Još teže čitajući štampu za koju znamo da je pristrasna, podvlađuje ili podstiče. Ne, nema nekih posebnih simpatija prema fudbalerima Hrvatske! Dobar su tim, ima takvih ekipa, nisu ništa bolji, superiorniji od mnogih! Naše navijačke fugbalske strasti ostaše zauvek tamo još od 1968 i pobede nad Francuskom, nad Engleskom, Brazila 1970, od Zvezde koja pobedi Real, voleli smo Mančester junajted, pa Liverpul, do Maradone 1986. Ovi danas u Rusiji ne dotiču nas baš ni malo!