Kapuera – spoj strasti i kulture
Aleksandra Jaksić i Bruno Dimić su roditelji četvorogodišnjeg Ognjena i instruktori i osnivači kapuera angola škole u Beogradu. Oni su zaljubljenici u kapueru, afro-brazilsku kulturu i tradiciju.
Kapuera je afro-brazilska borilačka veština i to je najkraći način da se neupoznatom slušaocu delom objasnim ovaj pojam. Praktikovana je i nastala među robovima u Brazilu, ali ona je najmanje borilačka veština. Kapuera se manifestuje kroz pokrete, okrete, čak i udarce, a sve je praćeno muzikom, perkusionim instrumentima i pevanjem. U sebi nosi korene afričke tradicije, plesova, ritmova i muzike.
Aleksandra i Bruno nam otkrivaju kako su slučajno, za vreme studentskih dana, otkrili kapueru.
Aleksandra: Od tada neobičnog hobija i sportske aktivnosti, poželieli smo da je sve više saznajemo, otkrivamo, učimo, vežbamo i napredujemo. Naša velika želja i strast nas je odvela u Brazil, na izvor ove veštine. Prvi put smo otputovali u Rio 2012. godine i tamo proveli 3 meseca. U školi učitelja Mahoma postali smo deo jedne velike kapuera familije. Škola okuplja ljude iz različitih miljea, ljude iz siromašnih naselja, radnike, taksiste, tinejdžere koji traže svoj put, muzičare, glumce, profesore, ljude iz Evrope i drugog dela sveta koji su se prepoznali u ovoj veštini. Neki su se čak preselili sa drugog kraja sveta i samo zbog posvećenosti i ljubavi prema kapueri svoj dom našli u Brazilu. To je jedan divan krug dugogodišnjih iskrenih prijatelja, učenika, instruktora koji se bave kapuerom i preko 20 godina. Tri meseca smo živeli kapuera igru, pokrete, ritmove i upoznali prebogatu afro-brazilsku kulturu punu plesova i rituala. Spoznali smo da je kapuera mnogo više od zabave, sporta, druženja i rekreacije, a s druge strane osetili smo veliku ljubav i prihvatanje ljudi koji je tamo žive. Ona je autentična na tradicionalan način, a sa druge strane je univerzalno prilagodljiva savremenom čoveku, tako da su njeni uticaji mnogo širi i kompleksniji. Najveći utisak na mene, kao defektologa je ostavilo upoznavanje ljudi sa posebnim potrebama kojima je kapuera pomogla da budu socijalno uključeni i aktivni, da žive kvalitetniji život. U krugu kapuera angole igramo, pevamo i sviramo različite instrumente. Dva saigrača unutar kruga improvizuju, komuniciraju krećući se u ritmu i skladu sa atmosferom pesme u kojoj učestvuju svi. Baveći se kapuera angolom otkrivamo svoje potencijale, učimo da prihvatimo sebe kakvi jesmo, da živimo u grupi poštujući i negujući posebnosti svakog pojedinca. Kapuera znači poštovanje i jednakost, znači inkluziju i prihvatanje.
Bruno: Rasne razlike u Brazilu ili bilo gde na svetu nikada neće biti prevaziđene i nevidljive. U surovom brazilskom sistemu, kapuera je i danas, kao što je bila nekad, način da marginalizovani prežive, skolne se sa ulice, da žive dostojne živote i budu prhvaćeni u društvu i zajednici. Iza vrata akademije, svaki stanovnik siromašne favele je prihvaćen, priznat kao isti, vredan i jednak. Isto tako tu svi oni privilegovani po rođenju, nasleđu pa čak i boji kože, tu mogu da spoznaju veličinu svoje privilegovanosti, ali da se uče zahvalnosti i skoromnosti. Na akademiji kapuere brišu se sve rasne, klasne i imovinske razlike. Možda tu kao ni u jednom drugom miljeu i okruženju onu će biti samo ljudi, prijatelji i jednaki.
Aleksandra: Nakon našeg prvog putovanja u Brazil, mi smo se vratili promenjeni i nakon svega dožvljenog znali smo da ništa vise neće biti isto. Odlučili smo, ma koliko to bilo ludo, nezamislivo i nerealno za našu okilinu, familiju i prijatelje da će ovo da bude naš poziv. Ja sam u zimu 2014. nakon rođenja našeg sina Ognjena odlučila da se ne vratim u školu gde sam radila kao defektolog i nikad nisam posumnjala ili pomislila da odustanem ili da pravim grešku. U početku okupili smo desetak naših prijatelja koji su isto zavoleli kapueru kao i mi, a Ognjen je se „priključio“ treninzima sa 2 meseca starosti. Dok bismo mi vežbali, svirali i galamili on bi spavao na isključenoj TA peći u svojoj nosiljci, a uvek bismo se smejali kada bi počeo da plače i da se buni kada buka prestane. Većinom nailazimo na iznenađenje kako ga odgajamo na neklasičan i nekonvencionalan nacin. Njegove prve igračke su bili instrumenti, a vrtić i igraonica mu je naša sala za treninge. Sa nepunih godinu i po dana smo ga poveli sa nama na našu drugu posetu Brazilu. Ogiju su kapuera poketi, instumenti i perkusije bili prvi vidovi učenja i spoznavanja okoline, a danas je već iskusni kapuerista koji svojim vršnjacima drzi časove kapuere. U našoj školi mamo 3 dečije grupe, najmlađe od 2-5 godina, predškolsku i školsku grupu. Ja sam kao defektolog posebno ponosna što smo uspeli da u našu školu uključimo i decu sa specijalnim potrebama, a isto tako redovno držimo radionice i sarađujemo sa inkluzivnim grupama.
Bruno: Za 5 godina od desetak ljudi, naša škola je narasla u pravu malu akademiju kapuere. Imamo 3 „razreda“ dece, kao i početnu i naprednu grupu odraslih. Već peti put organizujemo seminar kapuere i afro-brazilske kulture, a stižu nam ponovo gosti iz Brazila, Mahom i njegova žena Tatiana, koji su neopisivi posvećinici ove veštine, danas već poznati širom Evrope gde, od Finske preko Nemačke pa sve do Srbije, egzistiraju škole kapuera angole pod njihovim pokrovoteljstvom. Moram da budem neskoroman i kažem da sam preponosan na ono sto nam je donela istrajnost i požrtvovanost i vera da smo na pravom putu i da radimo i živimo ono što volimo i osećamo – u ovom našem okruženju u kome je, sve što je strano, nekonvencionalno i drugačije teško prihvaćeno i kritikovano. Iskreno, prestao sam odavno da se obazirem na komentare da smo obična sekta koja radi čudne stvari i prevrće se preko glave. Naša škola je puna uspešnih ljudi, zrelih, osvešćenih i ostvarenih u svojim profesijama (inženjeri, umetnici i muzičari, naučnici i prosvetni radnici) a koji dele našu strast i ljubav, i što je najvažnije, prepoznaju da je kapuera nesto što ih čini boljim ljudima, obogaćuje i oplemenjuje i predstavlja utočiste od savremenog života, jurnjave, erozije vrednosti i kvaliteta.
Aleksandra: I dok svi čekaju utakmicu Brazil-Srbija, mi čekamo naše drage prijatelje i usuđujem se reći familiju iz Brazila. Sastajemo se ponovo nakon godinu dana, da uživamo u plesu, igri, smehu i razgovoru. Posebno smo radosni što sa drugog kraja sveta Mahom i Tatiana dovode svoju devetomesečnu devojčicu Mahin… A mi već planiramo sledeće leto i posetu Brazilu.
Škola kapuera angole „Mahom e Alunos Srbija“ (Marrom e Alunos Servia ) egzistira pod pokroviteljstvom škole „Marrom e Alunos“ iz Rio de Ženeira.
Seminar kapuere i afro-brazilskih plesova se održava ove nedelje u Beogradu, od 29. juna – 1. jula.
Ako ovog petak popodne pođete u šetnju Knez Mihajlovom ulicom, ispred Beoizloga pažnju će vam privući neobični ritmovi i ljudi u belom, koji pevaju i igraju u krugu koji simbolizuje svet i planetu. Njihova igra je personifikacija života, snage, borbe za slobodu i opstanaka, slavljenje jednakosti i poštovanja među ljudima.
Više o školi: https://sr-rs.facebook.com/CapoeiraAngolaMarromEAlunosServia/
