Neću da me političari gurkaju od zdanja koje sam napravio

Vajar Miodrag Živković (90), autor spomenika “Streljanim đacima“ u Kragujevcu

“Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu…” potresni stihovi “Krvave bajke” Desanke Maksimović podsećaju da su na današnji dan pre 77. godina, fašisti ubili 2.778 građana u Kragujevcu.

U istoriji ovaj bezdušni čin je poznat i kao “Masakr u Kragujevcu” ili kao “ Kragujevački oktobar”. Dve decnije od kragujevačke tragedije, tadašnje jugoslovenske komunističke vlasti su odlučile da podignu spomenik u čast streljanim nevinim građanima, a posao su poverile tada mladom i darovitom umetniku Miodragu Živkoviću (90).

On, danas na godišnjicu, nije bio na pomenu stradalim građanima i đacima, jer kako kaže, ne želi da se gura sa političarima. Jednom prilikom je imao neprijatnost, kada je na pomenu kragujevačkim mučenicima stajao pored tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, a onda zbog protokola je morao da se pomeri i ustupi mesto u prvom redu mladom ministru sporta Srbije. Odveli su ga negde sa strane. Pored njega, sklonjeni su i preživeli borci NOB-a.

• Ni ove godine, kao i prethodnih godina nisam otišao. Neću da se guram i da me političari gurkaju od spomenika koji sam napravio… Tačno, poslali su mi pozivnicu, ali kako ja da odem u Kragujevac. Pa, ipak sam prevalio 90 godina iza sebe – za “Urbane strane” priča čuveni vajar.

„Spomenik streljanim đacima“ izgradio je 1963. godine. Nalazi se na mestu gde je streljana najveća grupa učenika, zajedno sa 18 profesora. To je grandiozna skulptura u kojoj se razgranati blok od belog betona preobražava u nežnu pticu slomljenih krila, prekinutu u letu. Simbolizuje polet i snagu mladosti presečene u trenutku kada se spremala da se otisne u život. Ovaj spomenik postao je simbol stradanja đaka, spomen-parka i grada Kragujevca.

• Radio sam u Kragujevcu celu godinu. Spomenik je visok osam, a širok 15 metara. Radio sam sa radnikom Fekete Laslom. Spomenik sam podizao na licu mesta. Imao sam statiku I konstrukciju, koju je radio Đorđe Zloković – za “Urbane strane” priseća se Miodrag Živković dalekih šesdesedih godina i rada na spomeniku.

Prema njegovim rečima, morao je sve da radi na skelama. Izvođački, to mu je bio najkomplikovaniji spomenik, urađen u gipsu. Spomenik je armiran. Pozitiv se razbijao, a u negative se ulivao beton. Kako kaže, jedan vrlo komplikovan spomenik.

• Kragujevcani u početku nisu dolazili da gledaju šta radimo, ali kada sam počeo na spomeniku da pravim lica, onda su masovno dolazili da vide, da li mogu neko dete, ili nekog svog dragog, da prepoznaju. Kada se završila konfiguracija, svi su bili zapanjeni. Često su dolazili visoki funkcioneri Komunisticke partije da gledaju kako teku radovi  – priseća se Živković, naglašavajući da nije hteo da dira grobnicu, već je na njenom mestu postavio veliki kamen. Ali na njemu mu nisu dozvolili da napiše koliko je đaka bilo streljano.

Priznati srpski vajar za “Urbane strane” priča, da nije bilo jednostavno da on dobije taj posao. Bio je mlad, neafirmisan, seljačko dete bez “leđa”. Na konkursu, nije prošlo nijedno od ponuđenih rešenja, ali su se na kraju odlučili za njegov rad.

• Nisam ispunio uslove, rekli su mi da nije bio dostavljen i neki crtež. Ali pošto je bilo najorginalnije rešenje, onda su me pozvali. Nisam znao ni koliko je koštao. A ni meni tada nije bilo do nekog novca. Mnogo mi je značilo što me tada podržao Dobrica Ćosić – za “Urbane strane” priseća se Živković.

Prema njegovim rečima, to mu je najdraži sopmenik koji je osmislio i napravio. Nije, kako danas priča, hteo da pravi klasični spomenik, već je osmislio i napravio stenu koja hoće da se uzdigne, ali je presečena, kao što su presečeni mladi životi streljanih kragujevackih đaka.