Bogati industrijalac podigao Zoološki vrt, nekoliko bolnica, završio most Pančevo-Beograd…
Postoje pojedinci kroz čije se lične sudbine, kao kroz prizmu, prelama sudbina čitavog jednog naroda. Vlada Ilić predstavlja jednog takvog čoveka. Na njegovom primeru jasno se prati stogodišnji razvoj srpskog građanstva, od turske raje do evropske gospode, a zatim nagla propast u prvim godinama komunizma.
Priča o prvom modernom gradonačelniku Beograda ostaje zamagljena bez objašnjenja kako je porodica Ilić došla do ogromnog imetka. Kosta i Kostadina Ilić su stara građanska porodica iz Vlasotinca sa šest sinova i dve ćerke (Mihajlo, Petar, Blagoje, Sotir, Jevrosima-Roska, Milan, Vasilija i Vlada). Vladin otac Kosta Ilić Mumdžija je prešao tu prvu etapu od čitluk sajbije do kapitaliste. Uvećavao kapital preko mumdžijskog zanata, ženidbom, trgovinom, zelenašenjem, otkupom turskih imanja posle oslobođenja Južne Srbije (1878)… Kosta je jedan od osnivača prve leskovačke štofare (1895) iz koje će se razviti Leskovac kao Srpski Mančester. Mumdžija će ostati upamćen i kako je među prvima, na jugu Srbije, slao sinove u inostranstvo da se obrazuju.
Vlada Ilić (rođen 1882), najmlađi Kostin sin, prvi je tekstilni industrijalac iz tadašnje Srbije sa akademskim obrazovanjem, završio je Trgovačku akademiju u Beču, a potom Višu školu u Ahenu, smer za tekstilnu proizvodnju. Posle završetka Vladinog školovanja u inostranstvu (1904), Ilići su kupovili Fabriku vunenih tkanina na Karaburmi (1905). Vlada Ilić se oženio Olgom Jovanović Dunđerski, unukom čuvenog Lazara Dunđerskog, koji je bio poslovni partner Koste Mumdžije. Olgina tetka bila je čuvena Lenka Dunđerski. Venčani kum Vlade i Olge bio je lično kralj Aleksandar I Karađorđević.
Do početka Prvog svetskog rata Vlada Ilić je proširio i modenizovao tri nove fabrike u Beogradu, koje će biti teško oštećene i opljačkane za vreme okupacije. U ratnim godinama za Vladu Ilića i njegovu braću vezuju se protivurečne informacije. Oni su o svome trošku za vreme balkanskih ratova u fabrici štofa u Beogradu organizovali dobrovoljnu bolnicu sa 40 postelja, kao i Drinsku stalnu vojnu bolnicu u fabrikama u Leskovcu tokom Prvog svetskog rata. Međutim, njihova se imena pominju među optuženima u opančarskoj aferi iz 1914. godine.
Posle rata Ilić obnavlja fabrike i širi proizvodnju van granica nekadašnje Kraljevine Srbije. Jula 1922. na konferenciji industrijalaca na Bledu, Vlada Ilić je jedan od osnivača, a potom i predsednik, Centralnog saveza industrijalaca Kraljevine SHS. Tada je doneta i zajednička rezolucija, uprkos otporu nekih privrednika iz Bosne, Hrvatske i Slovenije. Već naredne godine na Bledu, Vlada Ilić je proglašen za privrednika godine 1923.
DOPUNJENO IZDANJE NA SAJMU KNJIGA
Za godinu i po dana objavljuje se 3. izdanje monografije o Vladi Iliću, autora Saše Z. Stankovića. Izdavač novog dopunjenog izdanja je Albion Books iz Beograda. Recenzenti su istoročari prof. dr Predrag Marković i dr Ivan Becić, kojima se ovog puta pridružio dr Srđan Cvetković napisavši predovor. Knjiga o prvom modernom gradonačelniku Beograda ima novo poglavlje Dosije Vlada Ilić koje se bavi analizom dokumenata pronađenih u arhivi KDZ Sremska Mitrovica, gde je Ilić robijao nakon što su ga komunističke vlasti osudile. Saša Z. Stanković će potpisivati knjigu na Sajmu knjiga na štandu Albion Books-a u nedelju 28.10.2018.
Na vrhuncu moći Koncern Koste Ilića posedovao je 15 preduzeća u Srbiji sa Vojvodinom (Vlasotince, Leskovac, Beograd, Veliki Bečkerek i Odžaci) i dva u Hrvatskoj (Karlovac). Godine 1930. imovina im je procenjena na 40 miliona dinara, rezervni fond je iznosio 65 miliona dinara i godišnja vrednost proizvoda 250 miliona dinara.
Svetska kriza 1929. godine, izazvana krahom berze u SAD, pogodila je 1930. i Kraljevinu Jugoslaviju. Koncern Ilića posledice krize delimično ublažava kreditom Narodne banke. Uoči rata 1939. godine, ostvaruje veliki poslovni uspeh snabdevajući vojsku, čime vraća industrijsku imperiju Ilića na pozicije pre globalne krize. Fabrike u godinama Drugog svetskog rata prekidaju rad zbog bombardovanja, pa nastavljaju, da bi dolaskom komunista bile oduzete od Vlade Ilića.
Od mnogobrojnih položaja koje je zauzimao, treba istaći da je bio senator, dugogodišnji predsednik Beogradske industrijske komore, Centralne industrijske komore Jugoslavije i Saveza tekstilne industrije Kraljevine Jugoslavije (1928-1941). U Parizu je 11. oktobra 1936. Alber Lebren, predsednik Francuske, dodelio Vladi Iliću orden Legiju časti oficirskog reda, a pola godine ranije Eduard Beneš, predsednik Čehoslovačke, Orden belog lava II reda. Iste godine dobio je dva ordena za svoj humani, kulturni i javni rad u Jugoslaviji: Orden Crvenog krsta i Orden Svetog Save I reda. Maja 1940. Iliću je uručeno najviše mađarsko odlikovanje – Veliki krst sa lentom za izuzetne zasluge u radu na jugoslovensko-mađarskom privrednom zbliženju.
Nastaviće se…
Vlada Ilić je jedna od posebnih žrtava primitivnog titoizma i Staljinovog komunizma! Takvih u Srbiji ima na hiljade i hiljade, več pokojnih, ali njihovi potomci još to pqamte-ali to ovaj sadasnji narod Srbije zaboravlja ili ne želi da sazna istinu posle ‘oslobođenja’???? Moj otac je kao kulak posle oduzimanja zemlje osuđen na tri godine robije pošto nije ‘predao’ nametnuti nerealan namet u žitu, svinjama, pasuljiu, luku, masti…! Sve je to ‘zatamnjeno’ na TV i drugim sredstvima informisanja da se Daćić i Vučić ne poakažu šta i kako su radili i da Istorija Srbije počinje od njih???