Gradonačelnik Vlada Ilić želeo je da se „ford“ sklapa u Kraljevini Jugoslaviji (2)

Ono po čemu će Vlada Ilić biti trajno upamćen je period koji je proveo na čelu Beograda, od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine. Pored očiglednih menadžerskih sposobnosti koje je Vlada posedovao, kao čovek koji je godinama uspešno vodio brojna preduzeća, njegovo dugogodišnje prijateljstvo sa knezom Pavlom Karađorđevićem bilo mu je od nesumnjive pomoći da postane gradonačelnik Beograda. Neki izvori navode kako je Vlada finansijski pomagao knezu Pavlu, dok ovaj nije bio na čelu države, što je doprinelo jačanju njihovog prijateljstva. Ubistvom kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju 1934. godine, knez Pavle će praktično postati prvi čovek Kraljevine Jugoslavije, pošto je Aleksandrov sin Petar bio maloletan. Samo par meseci nakon ovog sudbonosnog događaja, Vlada Ilić postaje predsednik Opštine Beograd.

Uspesi Vlade Ilića, kao prvog čoveka prestonice, ostaće zlatnim slovima zabeleženi u istoriji Beograda. Na početku njegovog mandata otvoren je most preko Dunava, koji je poneo ime Kralj Petar II, a spajao je Beograd i Pančevo. Na Petrovdan 1936. osnovao je Zoološki vrt, na zemljištu koje je poklonio gradu. Prilikom otvaranja vrta Vlada Ilić je rekao da Beogradu ostavlja otvorenu knjigu, da iz nje uči i da će sudbina vrta zavisiti od razumevanja Beograđana. U početku je vrt zauzimao nešto preko 3,5 hektara, da bi pred rat zauzimao prostor od preko 14 hektara, što je duplo više nego danas. Beograd je zvanično proglašen za turističko mesto 22. decembra 1936. rešenjem ministara trgovine i industrije.

Šestog juna 1937. u 10 časova je postavljen i osvećen kamen temeljac najvećeg paviljona Sajmišta pre svega zahvaljujući angažovanju Vlade Ilića. Prvi sajam je organizovan već na jesen, a na njemu su pored 15 evropskih država  učestvovale Sjedinjene Američke Države i Japan. Drugi jesenji sajam od 10. septembra 1938. godine biće upamćen, jer tada se prvi put na Balkanu pojavila televizija na štandu Filipsa. Tom prilikom je održana izložba automobila gde su izlagali Mercedes, Škoda, Opel i drugi. Sajmovi su bili prilika za uspostavljanje poslovnih poznanstava. Postoje podaci da je Vlada Ilić nameravao kupiti licencu od Henrija Forda za sklapanje automobila od gotovih delova. Pregovore je omeo početak Drugog svetskog rata. Dakle, Sajmište je bilo simbol ekonomskog uspona Beograda u međuratnom periodu. Nažalost, u toku Drugog svetskog rata taj objekat je postao ozloglašeni nacistički koncentracioni logor.

Vlada Ilić je bio jedan od potpisnika povelje za obnovu izgradnje Hrama Svetoga Save iz 1939. godine, kada je, konačno, posle nekoliko decenija iščekivanja, položen kamen temaljac za ovu raskošnu bogomolju.

Reformisao je gradsku opštinu, poboljšao finansijsku disciplinu i omogućio izgradnju novih puteva, trgova i parkova (Tašmajdanskog i Karađorđevog). Uveo je po prvi put tramvajsku liniju Beograd – Zemun. Podigao nekoliko bolnica u prestonici koje i danas služe istoj nameni. Izgrađeni su mnogi reprezentativni objekti poput zgrade Glavne pošte, Igumanove palate, palate „Albanija“… Za vreme njegovog mandata snižena je cena električne energije, što je poboljšalo naplatu računa i olakšalo poslovanje zanatlijama. Još 1923. godine otvorena je OŠ „Štofara (braće) Ilić“ na Karaburmi, od 1931. dobila je ime po Jovanu Cvijiću, kako se i danas zove. Po ugledu na nemačke industrijalce, Ilić je u neposrednoj blizini fabrike gradio stanove za radnike, škole i zabavišta za njihovu decu, a uvođenjem lekarske nege, poboljšao je zdravstveno stanje svojih radnika. Zanimljivo je reći da je svojim radnicama, koje su bile pred udajom poklanjao „devojačku spremu“.

U burnim godinama pred Drugi svetski rat i u toku njega Vladino ime se pominje u presudnim trenucima opstanka nacije. Knez Pavle se savetovao sa njim oko svih važnih političkih odluka. Krajem 1938. nemački poslanik u Beogradu, fon Viktor Heren, Ilića je predlagao za presednika Vlade. Ovaj predlog je posledica Ilićevih poslovnih veza sa Nemačkom, koje datiraju od početka 20. veka. On je koristio nemačku tehnologiju u proizvodnji, a ne treba zaboraviti da se tamo i školovao. S druge strane i saradnja sa Englezima je bila intenzivna, i to kako u industriji tako i u konjičkom sportu. Verovatno, Ilić nije imao premijerskih ambicija, jer sa svojim ugledom u inostranstvu, brojnim uspesima u vođenju prestonice i dugogodišnjim prijateljstvom sa Karađorđevićima, to je mogao postati. Tako će 5. februara 1939. godine, posle višemesečnih političkih previranja, Dragiša Cvetković konačno biti predsednik Vlade.

Hitlerova invazija na Poljsku 1. septembra 1939. je početak Drugog svetskog rata, što je bio dovoljan signal Vladi Iliću da se povuče sa mesta gradonačelnika Beograda 13. septembra 1939. Njegove fabrike su radile tokom rata, ali i bile oštećene prilikom bombardovanja i od strane Nemaca i od strane saveznika. Posle rata biva uhapšen od strane komunista i sva mu je imovina oduzeta. Proveo je nekoliko godina u zatvoru, a kad je teško oboleo, pušten je na slobodu, gde ubrzo umire.

Posebno poglavlje u životu Vlade Ilića je njegova ljubav prema konjima. Istorija konjičkog sporta u Srba je nezamisliva bez njegovog imena. Prva trka pod nazivom Srpski derbi trčala se 1904. godine, a početkom 1914. Beogradski hipodrom kod Careve ćuprije nastao je na zemljištu Dunavskog kola jahača „Knez Mihajlo“. Na čelu te  organizacije bili su Vlada Ilić, Darko Ribnikar, braća Dunđerski… Oni su, između ostalog, rukovodili Hipodromom. Godine 1921. Dunavsko kolo jahača „Knez Mihajlo“ nastavlja sa organizacijom trka. Ilićeva rasna grla, ergele Vlasina u Hajdučici, zabeležila su 300 pobeda u međuratnom periodu. Ždrebac Vesnik je u „Derbiju“ 1935. godine postavio rekord staze na  2.400 metara (2:34), koji nije oboren sve do 1982. godine, a sjajna omica Laguna je 1941. osvojila triplu krunu. Kada je uginula kobila Laguna, Vladina mezimica, sahranjena je uz sve počasti kao da je ljudsko biće. Po nekim izvorima Vlada je dao Englezima za pastuva Rojala toliko novca da je za tu sumu mogao kupiti 1000 najboljih rasnih krava. Iliću oduzet konj Jadran II, odgojen u Hajdučici, osvojio je triplu krunu 1948. kao vlasništvo ergele Vukovar. Sve do kraja 20. veka zasluge Vlade Ilića za konjički sport su bile prećutkivane. Hipodrom njemu u čast od 2002. održava trku na 1.300 metara.

Što se tiče drugih sportova, Ilić je bio dobrotvor i starešina Sokolskog društva Beograd XI na Karaburmi, čija se sokolana nalazila u dvorištu OŠ „Jovan Cvijić“. Bio je jedan od osnivača i potpredsednik Golf kluba Beograd na Košutnjaku, koji je bio drugi formiran u Kraljevini Jugoslaviji, posle zagrebačkog. Vlada Ilić je pomogao izgradnju fudbalskog stadiona na igralištu Beogradskog sportskog kluba (BSK). Posebno je zanimljivo da je podržao pripreme za izgradnju Olimpijskog stadiona u prestonici, koje nisu realizovane zbog Drugog svetskog rata.

Nastaviće se…