Kako je beogradski advokat branio lopova koji ga je pokrao

dzeparos

Po službenoj dužnosti Boris Košćal dobio da zastupa čoveka koji mu je ukrao novčanik

Прича се догодила пре 12 година, када је београдски адвокат Борис Кошћал, као млад правник прихватао послове небирајући, а специјалитет му је било заступање по службеној дужности. Тако је и позив из полицијске станице Вождовац без поговора прихватио.

Требао је да брани кратко ошишаног момка, који живи од „џепа“. Терети се да је у јавном превозу покрао десетине путника. Ситне лопове је лакше бранити, али њих нешто не воли, јер је и сам био много пута њихова мета. Али, посао је посао. Невољно се упознавао са предметом. Пре суочавања са судијом, црнопутог Фазлију Л. саветовао је шта и како да говори.

– Како и где џепариш? – намештајући наочаре, започео је испитивање.

– Овај посао је такав да мораш да на првом месту будеш психолог. Прво, на аутобуској станици „нациљам“ жртву. Лице све говори. Ако су замишљени, посао се лакше обави. Лице одаје и колико воде рачуна о торби. Јаче кочење и гужва су „окидач“, када крећем у „операцију“. Ето, тебе сам „обунарио“ пре неколико месеци у „седамнестици“ док смо прелазили Газелу – на Кошћалово изненађење рече његов нови клијент.

Мук. Тада млади београдски правник, поново намешта наочаре. Овог пута изненађен и љут. Кроз главу му је пролетело колико је сати изгубио чекајући у реду да би добио нова документа. А, сада треба да брани „свог“ лопова.

– Сећаш ме се?

– Да. Ја памтим лица. Извини, ово је посао од кога издржавам породицу. Куме, бизнис као сваки бизнис – вајкао се лопов. – Је л’ ми прашташ?

– Па, праштам – промрља адвокат. Шта је друго могао да каже. Барем нешто да извуче од овога.

Код судије, одбрана је прошла као по лоју. Услед недостатка доказа, јер нико није могао да потврди, да их је конкретно баш он покрао, Фазлију је пуштен на слободу. Задовољан што није иза решетака, инистирао је да свог „спасиоца“ води у кафану да попију пиће. И даље љут, преморен и пун утисака, Кошћал се захвалио на позиву. Није му било до тога да пије са човеком који га покрао. Пошто су се растали, замишљен, фаталном „седамнестицом“ упутио се кући. Из полудремежа, пренуо га је глас контролора: „Карту, молим!“

Додирнуо се по џепу.  Ах, документа су ту, са олакшањем констатова Кошћал.

Autor bloga
Broj članaka 35

Komentari za “Kako je beogradski advokat branio lopova koji ga je pokrao

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični članci

Unesite pojam za pretragu i pritisnite enter. Pritisnite ESC za izlaz.

Nazad na vrh