U knjižari Akademija održana je tribina „Kraj uspona međuratnog Beograda” u organizaciji „Beograda za početnike” i izdavačke kuće „Albion Books“.
Tribina je posvećena Vladi Iliću jednom od najuspešnijih gradonačelnika Beograda, za vreme čijeg mandata su izgrađeni mnogi simboli naše prestonice: Pančevački most, Zoološki vrt, Beogradski sajam, temelje Hrama Svetog Save, palatu “Albanija”, tramvajsku vezu Zemuna sa Beogradom, Vukov spomenik, Glavnu poštu, Tašmajdanski i Karađorđev park…
Tribinu je osmislila Smiljana Popov, autorka serijala “Beograd za početnike”, koja ujedno i vodila program. Učesnici su bili istoričari prof. dr Čedomir Antić i dr Srđan Cvetković, kao i Saša Stanković, autor monografije „Prvi modeni gradonačelnik Beograd“.
„Beograd je zbog burne istorije imao otežan razvoj, jer je stalno razaran i pripadao različitim državama. I kad je u 19. veku vraćen u srpske ruke, on nije mogao da se širi preko Save i Dunava zbog granice sa Autrougarskom. Period kad je na njegovom čelu bio Vlada Ilić, bio je veoma dinamičan i on je trasirao put kojim će se Beograd kasnije razvijati. Njegovo upravljanje prestonicom je bilo bez afera i tada su rešeni mnogi nagomilani problemi grada“, rekao je Čedomir Antić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Saša Stanković se složio sa Antićem da je Ilić kao gradonačelnik čist kao suza, a onda je objasnio kontroverze vezane za Vladu Ilića kao industrijaca kad nije bio na čelu Beograda.
„Pre 80 godina, tačnije 13. septembra 1939. godine, Vlada Ilić se na lični zahtev povukao sa mesta predsednika Beogradske opštine zbog početaka Drugog svetskog rata, odnosno Hitlerovog napada na Poljsku. Od tada skoro da nema novih kapitalnih investicija u Beogradu, uglavnom se održava samo ono što je započeto ranije. Nažalost, od septembra 1939. razvoj prestonice se postepano usporava dok konačno nije prekinut 6. aprila 1941. kad je napadnuta i Jugoslavija. Tako se u senci velikih istorijskih događaja vidi grčevit napor građanskog Beograda da nastavi normalan život koji sve više postaje utopija“, pojasnio je Stanković povod organizovanja tribine.
„Srpsko građanstvo označeno je u revolucinarno doba kao klasni neprijatelji i doživelo je trojaku sudbinu. Jedan deo je streljan bez suda zbog optužbi za privrednu kolaboraciju. Drugi deo je osuđen od Suda časti ili civilnih i vojnih sudova na višegodišenje robije. Treći je postigao neku nagodbu sa režimom i uposlio se u novom sistemu kao stručna radna snaga. Sudbina njihove imovine i preduzeća bila je ista, merama konfiskacije i nacionalizacije prešala u državne ruke. U većini slučajeva srpski preduzetnici su bili primorani na kontakte sa raznim stranama u ratu. Na taj način je i Vlada Ilić počišćen, te je proveo nekoliko godina u zatvoru Sremska Mitrovica, a oduzeta mu je sva imovina“, između ostalog je rekao dr Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.
Tribina je bila izuzetno posećana, a sve je snimila ekipa koja radi dokumentarac o Vladi Iliću, pa će deo materijala biti korišćen u filmu.
