Zašto blog? Ima bar pet dobrih razloga. Svaki ozbiljan novinar u svetu je aktivan na društvenim mrežama. Ne znam da li sam ozbiljan, ali jesam aktivan. Međutim, blog je bolja stvar za plasiranje sadržaja. Twitter i Facebook imaju mali broj karaktera. Taman se zaletim da nešto napišem, dođem do zrna filozofije iz dubine malog mozga, kad ono, nema više mesta. E, pa ovo mi je sada velika livada na kojoj mogu da iznosim svoje stavove, objavljujem reportaže i priče, koje zbog prirode posla ne mogu da objavim u mojim „Novostima“.
Drugo, ovo mi je odlično mesto gde mogu da objavim probleme i priče mojih prijatelja. Ne desi se da odem na slavu, sahranu ili neku drugu porodičnu svetkovinu, a da se ne nađe neko da mi predlaže neku njegovu priču. Neki njegov problem. Naravno, to sve u „Novostima“ ne mogu da objavim. Nije moj privatan list. Ali ovde ću moći. Ostavio sam kolonu „kolumne prijatelja“. Pa kome je šta na duši, može tu da piše. Naravno, bez psovki i vređanja.
Svakodnevno mi se dešavaju zgode i nezgode, koje mogu biti interesantne. Ponekada u sebi vidim Toma Henksa iz Forest Gampa. Mnogo poznatih i nepoznatih ljudu srećem. Držim se sa njima. Pijem u kafani. A tu se i saznaju novinarski biserčići. Ranije sam govorio sebi, zapisaću. Pa zaboravim. E, sada imam motiv da to sa prijateljima podelim. U neku ruku, kada se sakupe te anegdote, reportaže, može sutra da se objavi i kao knjiga.
Često mi se desi da su neki moji tekstovi, nekako nezapaženo prošli. E, ovde, na blogu, je odlična prilika da ih osvežim i ponovo objavim.
Od ovoga para nema. Niti planiram da zaradim. Više za moj gušt, a ako budem dobar, stvaraće se prilika i za lovu. Ne opterećujem se. Ali zato mogu da na strani koja je posvećena građevini, objavim da su Nikola i Ljuban najbolji majstori za renoviranje stanova. Kačim slike njihovog posla. Kako adaptiraju ruine i pretvaraju ih u veoma udobne gajbe. Takođe, tu mogu da objavlujem do mile volje da je moj kum Žule najbolji električar u Beogradu. Da bojlere popravlja kao od šale. Naravno, tu planiram i ozbiljne urbanističke tekstove da objavljujem. O stanogradnji, birokratiji, o čemu ljudi da vode računa kada kupuju krov nad glavom. Upravnik sam zgrade u kojoj sam rođen i odrastao. E, to su tek „urbane priče“.
Uvek sam želeo da objavljujem putopise. Reportaže sa letovanja, zimovanja… E, sada to mogu do mile volje da radim. Da kačim slike, objašnjavam šta je šta. Dajem predloge i sugestije.
Ovaj blog zamišljam kao jednu lepu igru. Gde iz jednog drugog ugla želim da predstavim život u Srbiji. Nema rijalitija, pevaljki, krimosa… Takve jeftine sadržaje ima ko da plasira. Ja neću tim da se bavim. Ovim blogom želim da pustim u etar, sve ono lepo što nas okružuje, a mi pored toga prolazimo. Nešto novo da se nauči. Da se razmene iskustva. Ostavljen je prostor za komentare. Biće tu prilike da se analiziraju utakmice, komentarišu automobili, kafane…
Neka je sa srećom, jedva čekamo početak. Verujem da će tu biti dosta interesantnih priča. Let’s rock…