Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. Osmanlije vršile teror nad civilnim stanovništvom, a da bi izbegle silovanje, devojke iz Skele skočile u Savu
Na današnji dan 5. oktobra 1813. godine oko 50 devojaka i žena iz sela Skela, držeći se za ruke, skočilo je u reku Savu sa namerom da se ubiju, da ne bi pale u ruke Osmanijama koje su početkom jeseni te godine slomile Prvi srpski ustanak. Na ovakav čin su se odlučile, da ne bi bile silovane, jer su u to vreme krenule krvave odmazde širom Mačve i Posavine.
Dok je Rusija bila zauzeta, boreći se sa Napoleonom, Knjaževina Srbija ostala je bez vojne podrške, na milost i nemilost Turcima, koji su želeli da povrate izgubljene teritorije. Više desetina turskih konjanika i pešaka iz Bosne, iz osvete su činili krvave zulume. Predvođeni Ali Pašom Derendelijom, pobedili su srpske ustanike kod Lješnice i Zasavice. Horda vojnika jurišala je da osvoji Beograd, a iza sebe su ostavljali pustoš. Zao glas o svirepim ubistvima i silovanjima stigao je i u selo koje se nalazi na pola puta između Obrenovca i Šapca. Srpska raja dala se u beg. Međutim, konjanici bosanskog paše su zatvorili sve izlaze iz sela. Veliki broj muškaraca je surovo stradao. Devojke i žene okupile su na obali Save. Videvši da nemaju izlaz, odlučile su da svesno daju svoj život, da ne bi izgubile čast. Ovakav slučaj masovnog samoubistva nije postojao u istoriji Srbije.
Dva veka kasnije, osim jedne spomen ploče na domu kulture u ovom obrenovačkom selu, nema nikakvih zapisa i obeležja o stradanju.
Pored toga što je društvo zaboravilo herojski čin 50 devojka, promenila se i svest. Kako za „Urbane strane“ priča etnolog Dragomir Antonić, u ono vreme, u patrijahalnoj porodici, čast i moral su bili najznačajnije bogastvo. To nije imalo nominalnu vrednost.
- Deci i unucima čitajmo narodne priče o sopstvenoj prošlosti, junacima, mitovima, legendama, rodoljubivim, junačkim i lirskim pesmama, naučnicima i piscima. Srbima sa kojima se uvek možemo ponositi. Ne slušajte one koji vam govore da su priče, običaji, moral i rodoljublje danas u vreme interneta i mobilnih telefona staromodni i zastareli – za „Urbane strane“ priča Antonić.
Kako onda danas da učimo decu šta je čast, kada na naslovnim stranicama dnevnih novina dominiraju pornografski sadržaji, vulgarnih nasova? U ovo savremeno, digitalno doba, školski program u medijima gotovo i da ne postoji. Danas, u jutarnim terminima, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom od zore do večeri paradiraju oskudno obučene starlete i učesnice rijalitija.
- Nije promenjen moral, nego se menja mišljenje o moralu. Da bi nas drugi poštovali prvo mi moramo poštovati sebe. To je osnovno pravilo koje vlada u međuljudskim odnosima više hiljada godina – zaključuje Antonić.
„Urbane strane“ će se potruditi da herojski čin devojaka iz Skele ne padne u zaborav. Sigurno da jedna od 400 bezimenih prestoničkih ulica, može da dobije naziv po ovim heroinama Prvog srpskog ustanka.
Da li mogu da se doznaju i objave imena i prezimena ovih heroina ? Mislim da je ovakav čin jedinstven ne samo u našim krajevima i da puno govori o našem narodu i zato mu treba dati poseban značaj i raditi na njegovom objavljivanju s velikim poštovanjem.
Na taj dan,kod spomen ploce se okupe penzioneri iz bg(turisti) i djaci koji idu u OS“Nikola Tesla“ , Skela. Jedan od penzionera drži govor a djaci iz pre podnevne smene naterani da dodju tu ne slusaju govoranciju. Penzioner turista na nezanimljiv i izuzetno neprilagodjen nacin deci objasnjava istoriju tog događaja,dok funkcioneri opstine pokusavaju da pobegnu. Skeljani su nekad bilo LJUDI…ali danas. … Prepušteni potpuno
A danas tucima licno ministar peva u kafani a predsednik aplaudira
Desilo se to Srbima još jednom u istoriji. U proleće 1942. u Starom Brodu, kada su ustaše iz Crne legije Jure Francetića klale narod sateran na obalu Drine, na desetine devojaka je poskakalo u nabujalu drinu, među leševe koji su već doplutali iz Višegrada, gde je pokolj ranije nastupio.
Tada je ubijeno oko 6000 Srba za samo jedno poslepodne.
Boze dragi, ja sam uciteljica i ne tako daleko od tog kraja a nisam znala. Strasno i tuzno. Zasto se o tome ne uci u skolama? I to iz drugog svetskog rata bi trebalo. O nasim precima, dogadjajima, herojstvu….