Da bi sačuvale čast, 50 devojaka je izabralo smrt

Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. Osmanlije vršile teror nad civilnim stanovništvom, a da bi izbegle silovanje, devojke iz Skele skočile u Savu

Na današnji dan 5. oktobra 1813. godine oko 50 devojaka i žena iz sela Skela, držeći se za ruke, skočilo je u reku Savu sa namerom da se ubiju, da ne bi pale u ruke Osmanijama koje su početkom jeseni te godine slomile Prvi srpski ustanak. Na ovakav čin su se odlučile, da ne bi bile silovane, jer su u to vreme krenule krvave odmazde širom Mačve i Posavine.

Dok je Rusija bila zauzeta, boreći se sa Napoleonom, Knjaževina Srbija ostala je bez vojne podrške, na milost i nemilost Turcima, koji su želeli da povrate izgubljene teritorije. Više desetina turskih konjanika i pešaka iz Bosne, iz osvete su činili krvave zulume. Predvođeni Ali Pašom Derendelijom, pobedili su srpske ustanike kod Lješnice i Zasavice. Horda vojnika jurišala je da osvoji Beograd, a iza sebe su ostavljali pustoš. Zao glas o svirepim ubistvima i silovanjima stigao je i u selo koje se nalazi na pola puta između Obrenovca i Šapca. Srpska raja dala se u beg. Međutim, konjanici bosanskog paše su zatvorili sve izlaze iz sela. Veliki broj muškaraca je surovo stradao. Devojke i žene okupile su na obali Save. Videvši da nemaju izlaz, odlučile su da svesno daju svoj život, da ne bi izgubile čast. Ovakav slučaj masovnog samoubistva nije postojao u istoriji Srbije.

Dva veka kasnije, osim jedne spomen ploče na domu kulture u ovom obrenovačkom selu, nema nikakvih zapisa i obeležja o stradanju.

moralni_podvig
Spomen ploča stradalim devojkama

Pored toga što je društvo zaboravilo herojski čin 50 devojka, promenila se i svest. Kako za „Urbane strane“ priča etnolog Dragomir Antonić, u ono vreme, u patrijahalnoj porodici, čast i moral su bili najznačajnije bogastvo. To nije imalo nominalnu vrednost.

  • Deci i unucima čitajmo narodne priče o sopstvenoj prošlosti, junacima, mitovima, legendama, rodoljubivim, junačkim i lirskim pesmama, naučnicima i piscima. Srbima sa kojima se uvek možemo ponositi. Ne slušajte one koji vam govore da su priče, običaji, moral i rodoljublje danas u vreme interneta i mobilnih telefona staromodni i zastareli – za „Urbane strane“ priča Antonić.

Kako onda danas da učimo decu šta je čast, kada na naslovnim stranicama dnevnih novina dominiraju pornografski sadržaji, vulgarnih nasova? U ovo savremeno, digitalno doba, školski program u medijima gotovo i da ne postoji. Danas, u jutarnim terminima, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom od zore do večeri paradiraju oskudno obučene starlete i učesnice rijalitija.

  • Nije promenjen moral, nego se menja mišljenje o moralu. Da bi nas drugi poštovali prvo mi moramo poštovati sebe. To je osnovno pravilo koje vlada u međuljudskim odnosima više hiljada godina – zaključuje Antonić.

„Urbane strane“ će se potruditi da herojski čin devojaka iz Skele ne padne u zaborav. Sigurno da jedna od 400 bezimenih prestoničkih ulica, može da dobije naziv po ovim heroinama Prvog srpskog ustanka.

Autor bloga
Broj članaka 35

5 komentara za “Da bi sačuvale čast, 50 devojaka je izabralo smrt

  1. Da li mogu da se doznaju i objave imena i prezimena ovih heroina ? Mislim da je ovakav čin jedinstven ne samo u našim krajevima i da puno govori o našem narodu i zato mu treba dati poseban značaj i raditi na njegovom objavljivanju s velikim poštovanjem.

  2. Na taj dan,kod spomen ploce se okupe penzioneri iz bg(turisti) i djaci koji idu u OS“Nikola Tesla“ , Skela. Jedan od penzionera drži govor a djaci iz pre podnevne smene naterani da dodju tu ne slusaju govoranciju. Penzioner turista na nezanimljiv i izuzetno neprilagodjen nacin deci objasnjava istoriju tog događaja,dok funkcioneri opstine pokusavaju da pobegnu. Skeljani su nekad bilo LJUDI…ali danas. … Prepušteni potpuno

  3. Desilo se to Srbima još jednom u istoriji. U proleće 1942. u Starom Brodu, kada su ustaše iz Crne legije Jure Francetića klale narod sateran na obalu Drine, na desetine devojaka je poskakalo u nabujalu drinu, među leševe koji su već doplutali iz Višegrada, gde je pokolj ranije nastupio.
    Tada je ubijeno oko 6000 Srba za samo jedno poslepodne.

  4. Boze dragi, ja sam uciteljica i ne tako daleko od tog kraja a nisam znala. Strasno i tuzno. Zasto se o tome ne uci u skolama? I to iz drugog svetskog rata bi trebalo. O nasim precima, dogadjajima, herojstvu….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični članci

Unesite pojam za pretragu i pritisnite enter. Pritisnite ESC za izlaz.

Nazad na vrh