Vladao je zemljom većom od Dušanovog carstva, a tragično stradao u atentatu 9. oktobra
Tog kobnog 9. oktobra 1934. u najvećoj francuskoj luci Marsej, odjeknuo je pucanj. Pripadnik VMRO Vlado Černozemski ubio je Kralja Aleksandra I Karađorđevića. Ispaljeni kuršum ranio je ideju ujedinjene Jugoslavije – misiju integrisanja južnoslvenskih naroda. Sedam godina kasnije počela je nemačka okupacija i krvavi građanski rat koji je rezultirao gubitkom 1,7 miliona duša. Drugo poluvreme bratoubilačkog ubijanja, odrigralo se od 1991. do 1999. godine.
Najveći deo srpske javnosti ne zna da je kralj Aleksandar Karađorđević jedini srpski vladar koji nema svoju ulicu u Beogradu, iako je Srbin koji je vladao najvećom teritorijom (Kraljevina Jugoslavija je bila veća od Dušanovog carstva). Prošle godine (ne)pravda je delimično ispravljena – deo leve obale Save od Brankovog mosta do Ušća i desna obala Dunava od Ušća do hotela „Jugoslavija“, nosi naziv po Aleksandru.
Njegova uloga za vreme i posle Velikog rata (1914-1918) i danas je pod lupom istoričara. “Urbane strane” neutralno navode sve pluseve i minuse vladavine kralja Aleksandra, s namerom da istorija konačno da svoj sud o prvom vladaru Jugoslavije.
Jedni ga hvale, jer je bio monarh koji nije napustio svoju vojsku, već sa njom, u najtežim mukama prošao golgotu prelaska preko Albanije 1915. pa potom, na čelu savezničke armije probio Solunski front. Sa svega 45 kilograma umarširao je u oslobođeni Beograd 1. novembra 1918. godine. Stvorio je veliku državu malih, južnoslovneskih naroda, sa željom da ti narodi budu ravnopravni. Namera mu je bila da ujedinjeni Sloveni budu pandan velikim evropskim narodima. Mislio je da Srbi, Hrvati i Slovenci mogu da budu jedan narod, istog jezika, tri vere. Svojim sinovima je dao imena Petar (srpsko ime), Tomislav (hrvatsko) i Andrej (slovenačko), kao želju da on da primer ujedinjenja. Želja mu je bila da se ti mali narodi integrišu u jugoslevnski korpus, da ne budu marionete velikih sila, već da sami odlučuju svoju sudbinu. Kao plus njegove vladavine može se navesti da je 1920. godine primio 40.000 najškolovanih Rusa, koji su bežali od boljševičke čizme. Oni su u Kraljevinu SHS uneli kapital, znanje i umetnost. Između dva svetska rata značajno su uticali na ubrzan razvoj društva.
BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA OBRENOVIĆA
Najveći broj Beograđana misli da bivši Bulevar revolucije, sadašnji Bulevar kralja Aleksandra nosi ime po Aleksandru Karađorđeviću. To je greška. Najveći bulevar u Beogradu nosi ime po kralju Aleksandru Obrenoviću koji je stradao u Majskom prevratu 29. maja 1903. godine. Njegov grob i grob njegove supruge Drage Mašin nalazi se u kripti Crkve svetog Marka, u gore pomenutom bulevaru.
S druge strane, oni koji ga kritikuju, spočitavaju mu upravo stvaranje Jugoslavije, što je dovelo do netrpeljivosti slovenskih naroda. Najveći broj Hrvata i Slovenca su to doživeli kao promenu imperije, a ne kao oslobođenje i ujedinjenje “istih” naroda. Krvavi bratoubilački ratovi 1941-1945. godine i oružani sukobi iz “devedesetih” su potvrda teze da nismo “isti” narodi. Za vreme kralja Aleksandra počela je industrijalizacija zemlje. Nisu kažnjeni ratni profiteri iz Velikog rata, a tadašnji bogataši su ,za šaku brašna dnevno, eksploatisali običnog radnika. Ulice su bile pune prosjaka, ratnih invalida, koji su se tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata borili za oslobođenje, da bi potom umirali od gladi i u bedi. Porodica Aleksandra Karađorđevića se enormno obogatila baš u period između dva svetska rata. A za njega se govorilo da je mason. Konačni razdor sa Hrvatima je napravio “Šestojanuarskom diktaturom” 1929. godine. Brata Đorđa je sklonio sa dvora, i smestio ga u bolnicu za duševno obolele.
U ovoj analizi “Urbanih strana” jasno se vidi da kralj Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj nije bio ni beo, ni crn. Pre osam godina, autor ovog teksta podneo je zahtev (vidi sliku) prestoničkoj Komisiji za imenovanje ulica i trgova da kralj Aleksandar, ipak dobije svoje mesto na prestoničkoj mapi. Predlog je dobio zeleno svetlo, ali je stavljen u rezervni fond.
Sredinom prošle godine, Aleksandar je dobio svoje mesto. Deo beogradske obale se zove po njemu. Monarhistima to nije dovoljno. Predlažu da velika obilaznica oko Beograda dobije po njemu ime. To obrazlažu time da je njegov nadimak Ujedinitelj, a da ta saobraćajnica ujedinjuje Koridor 10 oko glavnog grada, kao glavna saobraćajna arterija. Oni koji ne podržavaju Aleksandra I Karađorđevića kažu da istorija sama da svoj pečat i da to urade neke naredne generacije. I da mu je par kilometara obale na Ušću sasvim dovoljno. Kakav je vaš stav?
ATENTAT
Atentat u Marselju na kralja Aleksandra I Karađorđevića se odigrao 9. oktobra 1934. godine, prilikom njegove zvanične posete Francuskoj, ispred Palate Burze, u 16 časova i 20 minuta. Terorista Vlado Černozemski, pripadnik Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije, usmrtio je kralja Jugoslavije sa četiri metka, a jednim je lakše ranio francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua, koji je usled neadekvatne medicinske pomoći iskrvario i umro. Napad su organizovale ekstremističke hrvatske organizacije i VMRO, zbog namere da otcepe Hrvatsku i Makedoniju od Kraljevine Jugoslavije. U napad su bile umešane i strane sile, u prvom redu Musolinijeva Italija, koja je imala teritorijalne pretenzije na jadransku obalu.
MISTIČNE PRIČE
Teoretičari zavere imaju puno mističnih, neproverenih priča o sinu kralja Petra. Aleksandar Ujedinitelj je krunisan za kralja SHS 16. avgusta 1921. godine. Kažu da mu je tada preko celih grudi napravljena tetovaža koja je predstavljala pruskog jednoglavog orla široko raširenih krila, s mačem u jednoj i šarom u drugoj kandži. Orao je krunisan heraldičkom krunom, nalik na krunu Svetog rimskog carstva. U nekim dokumentima se navodi da je on bio prvi Srbin koji je leteo avionom sredinom aprila 1910. godine u Francuskoj. Beogradska čaršija je govorila da kralj Aleksandar ima vanbračnu ćerku Jelenu Juženidi (1920-1998) sa francuskom lekarkom Šarlot Kotijar. Međutim, ove priče nikada nisu zvanično potvrđene.
Nastavice se…
SLEDEĆE: Zaboravljeni spomenik kralju Aleksandru u Lisičijem potoku, Srđan Cvetković
Pa moze se reci da svako dobije ono sto zasluzuje.
Kako je njegov otac dosao na vlast masakrom Aleksandra Obrenovica i Drage Masin a opet Obrenovici slicnim delom, ubistvom Kardjordja ojacali na vlasti, moze se reci da postoji nebeska pravda.
Za sudbinu Srba stvaranje SHS i svih Jugoslavija bilo je porazno kako zbog teritorijalnog interesa Srba tako zbog toga sto smo tim aktom stekli neprijatelje.
Da je Aleksandar recimo anektirao Bosnu i dubrovacko zaledje do Ploca to bi tada verovatno proslo nekako ali on je zagrizao mnogo vise pa se i vise zamerio pre svega Italijnima.
Da je Bugarima ponudio i deo Makedonije verovatno i oni ne bi jedva cekali da udare.
Kralj Aleksandar je umao kcerku Jelenu. U ono vreme, nije bilo testova koji su mogli potvrditi da li tadasnji Kraljevic Aleksandar moze imati dece. To se ustanovljavalo na tradicionalni nacin. O sestri je i Kraljevic Tomislav cesto govorio i s njom odrzavao prisne odnose.
Srbija je Srpsku Baranju dobila 1918. godine, u paketu sa Sremom, Banatom i Backom. Nije je dobio niko od Karadjordjevica, dobio je srpski narod zato sto je od vajkada bila naseljena Srbima. Srpsku Baranju je poklonio Hrvatima, Rodjenog brata strpao u psihijatrijsku bolnicu, nakrao se vise nego Al Kapone, namerno nije hteo da resi pitanje poturica koje su, da bi se dokazale Turcima, izvrsile strasan genocid masovno likvidirajuci Srbe na najgroznije nacine. Austrougarske oficire hrvatskog porekla koji su komandovali najgorim koljackim jedinicama po Macvi i ostalim delovima Srbije, pomilovao, aktivirao i unapredio za najmanje jedan cin. Takvim svojim antisrpskim vodjenjem nove drzave, pripremio je teren za Jasenovac i sva druga stradanja Srba u II svetskom ratu, ali i teren za dolazak Broza i komunaca. Tom Aleksandru bi Hrvati, Albanci, muslimani i svi ostali trebali da prave spomenike i izucavaju ga kao stvoritelja njihovih drzava i nacija. Sa druge strane nije zasluzio da mu se u srpskom narodu ime pominje, nekmoli da mu se prave spomenici, daju nazivi ulica i slicno.
Sve je tacno. Od prve do poslednje reci.
E blago nama kad svako ko je pročitao par članaka u novinama i na Vikipediji proglasi sebe za vrhunskog istoričara pa ostavlja svoje „znalačke“ komentare na istorijske teme. Jedino se mogu složiti da svako dobije ono što zaslužuje. Tako narod koji izda svog kralja i svoju otadžbinu, a da bi se udružio sa tim istim koljačima svog naroda u prethodnom ratu koje neko ovde pomenu, mora biti osuđen na gubitak te države i na robovanje stranim zavojevačima. Sa tim istim Hrvatima, Albancima, muslimanima itd. ta je izdajnička bratija u toku, a i u decenijama posle 2.sv.rata proganjala i ubijala iskrene patriote i ekonomski uništavala Srbiju, a o predaji Kosmeta Albancima i zabrani povratka Srbima da i ne govorimo. E sad je za sve kriv Aleksandar Ujedinitelj, ih.
Činjenica da ga zbog stvaranja Jugoslavije jednako ne vole današnji Hrvati, Srbi i ostali iz te zemlje govori da je stvarajući je radio odličan posao. Problem je što današnji ljudi na Balkanu malo uče, a još manje znaju. Svoje sudove donosimo na osnovu poluinformacija, emocija i posledica. Uzroci nam nikada nisu bitni. Kralj je ostvario snove velikana 19. veka. Uklopio državni razlog u posleratnu Evropu. Pri tome naravno načinio i greške jer ne postoji nijedan svetski vladar koji nije napravio greške. Ali, Aleksandrove zasluge su daleko veće od njegovih mana. Osuđujemo ga za sve ono što mi kao državljani njegove velike države nismo učinili, kao i za ono što su činili oni isti ljudi koji su ga ubili. Nije pošteno. Sudimo mu samo za njegove lične uspehe i neuspehe a ne za propuštene prilike miliona ljudi.
Imao je svoje ideje i svoje vizije. Nije se uvlacio svakoj susi koja prodje ulicom i nije pristao da proda Dalmaciju za iluziju mira kao sto to danas rade sa zemljom. Necete nikad razumeti takve odluke jer ste se rodili potlaceni i odrasli ste potlaceni. Za drugacije ne znate. Prestanite da citate tekstove o Kralju, ne prijaju vam. Idite gledajte farmu. To se za vas servira.