U našem narodu postoji običaj da ti na Božić u kuću dođe položajnik. Kaže predanje, ako je ta osoba dobre duše, cela godina će biti berićetna. Tako sam ja odlučio da prve dve reportaže na blogu budu dve mlade, školovane, uspešne osobe – Dimitrije Vasiljević i Katarina Jonev.
Dimitrije je momak sa Banjice, koji u muzičkom svetu, Nju Orleansu, srcu džeza, šeta po zvedama. U prirodi, veoma je uljudan, kulturan čovek, širokog obrazovanja.
Danas smo popili pivo (dva), prošetali po njegovom starom kraju i pričali o svim važnim sporednim stvarima, životu, filozofiji… Vredi pročitati njegovu priču kako je ostvario san.
Dimitrije Vasiljević (33), prvi Srbin doktor džez klavira, sada profesor u Nju Orleansu
Beograđanin Dimitrije Vasiljević (33) doživeo je svoj „američki san“. Prošlog proleća postao je prvi Srbin koji je doktor džez klavira, a od jeseni, kao docent uči studente u Nju Orleansu, kolevci ove vrste muzike. Najprestižniju diplomu je stekao na „University of Illinois at Urbana-Champaign“, a profesorski staž sada kali na „Xavier University of Louisiana“.
Za samo deset godina provedenih „preko bare“, vitrinu je napunio diplomama i priznanjima sa međunarodnih takmičenja i skupova. Imao je solističke koncerte u Karnegi holu, Kenedi centru, sedištu Ujedinjenih nacija, Metropolitenu… Na džez takmičenju u gradu Motre u Švajcarskoj, osvojio je treću nagradu žirija i prvu nagradu publike.
Da bi bio svetski priznat muzičar, mladić sa Banjice imao je trnovit put. Odricao se mnogih zadovoljstava, da bi došao u priliku da mu se otvaraju sva vrata.
– Prvi dani, meseci, pa čak i godine koje sam proveo u Bostonu bili su vatreno krštenje i predstavljali su svojevrstan kulturološki, ali i obrazovni šok za mene – priseća se Dimitrije.
Prvih godina, imao je grčevitu borba da se pozicionira. Vodio je skroman studentski život. Danima, bez prestanka je vežbao. Nisu mu smetali loši uslovi života i ograničena finansijska sredstva, koliko mu je teško pao drugačiji mentalitet ljudi.
– Bilo je bolno. Kao klinac koji je u Beogradu aktivno svirao, mislio sam da sam već završen i prekaljen muzičar. Kročivši na Berkli, vrlo brzo sam shvatio koliko je to bilo daleko od istine i koliko mi rada tek predstoji – priča Dimitrije.
Posle Berklija, preselio se u Njujork, gde je završio master studije, a u međuvremenu je oformio svoj kvartet. Posle snimljena dva albuma otvaraju mu se vrata velikih muzičkih dvorana.
– Roditelji i familija su mi svesrdno pomogli u ovom mom poduhvatu, onoliko koliko su bili u prilici, a meni je to tada značilo biti ili ne biti. Imao sam sreću da sam uvek imao dobre stipendije od svih američkih škola koje sam završavao – priča Vasiljević.
Zapao je za oko stručnjacima. Stizali su pozivi. Profesori su se interesovali za njega. Prelomna je 2014. kada odlučuje da doktorira. Pored toga što uči mlade muzičare u Nju Orleansu, predaje u muzičkim kampovima.
– Član sam borda organizacije Music Defying Boundaries koja se bavi promovisanjem avantgardne elektronske muzike i stalni sam član trija „Stream of Consciousness“ gde sviram elektronsku muziku i nastupam pod pseudonimom Albion Filux.
Dimitrijev džez kavrtet postao je kvintet. Pre mesec dana snimio je novi album. Iduće godine planira turneju, a u Beograd se uvek vrati puno srca. Za Srbiju i Beograd ga vežu nezaboravne uspomene, porodica i prijatelje koje voli.
UVEK SRBIN
Nisam uzeo američko državljanstvo, na radnoj sam vizi i uskoro na zelenom kartonu. Nemam potrebu za američkim državljanstvom, neće mi doneti ništa što zeleni karton ne bi i ne osećam se kao Amerikanac. Ukoliko bude prilike, neću ga odbiti, ali samo pod uslovom da zadržim i srpsko – priča Vasiljević, naglašavajući da sa dijasporom imao kontakta u Njujorku. – Imali smo crkvu Svetog Save koja je u velikoj nesreći izgorela do temelja. To nam je bilo okupljalište kako duhovno, tako i svetovno i polazišna tačka mnogih poznanstava, poslovnih kontakta, prijateljstava i ljubavi.
OD BEOGRADA DO ILINOISA
Dimitrije Vasiljević rođen je u Beogradu gde je završio Muzičku školu „Josip Slavenski“, a potom je 2007. diplomirao na Fakultetu muzičkih umetnosti. Odlazi u SAD, gde stiče diplomu na prestižnom Berkli muzičkom koledžu u Bostonu. Bio im je stipendista, a dva puta je nagrađivan za posebna dostignuća na klavirskom odseku. Master studije je završio na Njujorškom univerzitetu, a doktorirao na Univerzitetu Ilinois. Objavio je tri albuma – solo klavirski „Metaphor“, autorski „The Path of Silvan“ i „Accidental Nomad“ koji je izašao juče u izdanju Ropeadope Records-a.
MORAMO DA SE MENjAMO
Muzičko školstvo u Srbiji, čast divnim izuzecima, je blago rečeno skandalozno. Okoštalo i zastarelo. Ono forsira samo izučavanje klasične muzike. Učenje muzike isključivo po notnom zapisu i zapostavlja trening korišćenja uha mladih polaznika. To je toliko naopako, kao kada biste trenirali atletiku i trčali samo na jednoj nozi. Od mladih muzičara se prave roboti za automatsko čitanje muzike s lista. Kad im se taj list skloni, nakon godina sviranja, shvate da ne umeju da odsviraju ni „Danas nam je divan dan“ – priča Vasiljević.
