Pre mesec dana za „Novosti“ sam uradio reportažu o najstarijem beogradskom vozaču deda Ljubi sa Maleškog brda. Deka ima 92 godine, a ceo vek radi kao majstor na strugu. I danas je svaki dan u svojoj radionici. U stoti deo milimetra zna da obradi predmet. Patentirao je nekoliko izuma, a neki se i danas koriste u beogradskim apotekama. Tekst koji sam o njemu objavio u mojom „Novostima“, deda Ljuba je uramio u radionici. Pričaju mi komšije, svima se hvali.
Penzioner Ljubiša Stanimirović (92) aktivan vozač od oslobođenja Beograda 1944.
U prestonici nema boljeg saobraćajnog hroničara od Ljubiše Stanimirovića (92). Deda Ljuba, kako ga od milošte zovu na Maleškom brdu, već 74 godine je aktivan vozač. Volan u ruke je uzeo posle oslobođenja Beograda 1944. godine, kada je, kao mehaničar mehanizovanih jedinica, kamionom prevozio vojnike na Sremski front.
Izuzetno vitalan, britkog uma, seća se svakog detalja kako je pre Drugog svetskog rata, u tadašnjoj Jatagan-mali, zavoleo motorna vozila. Kao svršeni osnovac, 1940. godine počeo je da izučava zanat za mašinbravara. Bio je kalfa do 1942, a za vreme okupacije pronalazi posao kod jednog starog majstora.
– Kada su došli oslobodioci, brata i mene su mobilisali. U to vreme nije bilo mnogo učenih majstora, pa su me novembra 1944. ubacili u jedinicu da servisiram vojnu tehniku dobijenu od Sovjeta – priseća se deda Ljuba.
Ratno stanje. Nema puno kalkulisanja. Odmah je počeo da vozi. Kraj rata sačekao je u jedinicama NOB. Na rukavu je zamenjen amblem, a u zelenoj knjižici su počeli da mu „otkucavaju“ dani vojnog roka. Tu i zvanično polaže vozački ispit, a dozvolu dobija 1946.
– Tokom služenja u JNA radio sam kao vozač i mehaničar u auto-bataljonu u Kragujevcu – priča naš sagovornik.
Posle vojske, brzo je našao posao. Radeći u firmi „Autokomanda“, kupuje rashodovani engleski motor. Na dva točka je jezdio prestoničkim ulicama do 1950. godine, kada njegov brat kupuje u Nemačkoj automobil „opel“. Pošto on nije imao dozvolu, za volanom je bio Ljuba. Kada je brat položio vožnju, iskusni majstor kupuje novu „škodu mb 1000“, koju je vozio 35 godina. Sada je njegov „ljubimac“ na četiri točka „pežo 405“, star 28 godina. Kaže, motor mu radi kao sat, a i limarija se „drži“.
– Rad sa alatom me održava vitalnim. To mi dođe kao svakodnevni hobi. Nemam nikakvu zaradu od toga, jer pomažem prijatelju. Radna terapija produžava volju za životom – zaključuje deda Ljuba.
– Sve sam popravljam i menjam. Meni majstor ne treba – priča Ljuba.
Tokom radnog veka, osmislio je i nekoliko patenata. Jedno vreme je kao majstor radio i u Nemačkoj. Od 1985. godine, kada se penzionisao, svakoga dana odlazi u radionicu svog prijatelja Mileta Radičevića (84). Kako kaže, ruke su mu i dalje snažne. A riznicu znanja prenosi na mlađe generacije.
SAVRŠEN VID
Sam sam se uverio da deda Ljubu vid savršeno služi. U radionici, fino brušenje na strugu i preciznu mehaniku radi gledajući golim okom.
– Zbog zakonskih propisa u automobilu imam naočare, ali bez dioptrije. Sve u milimetar tačno vidim. I na daljinu i na blizinu – hvali se Ljubiša Stanimirović.
