Hong Kong – od ribarskog sela do grada solitera

Na obodu Južnog kineskog mora nalazio se omaleni zaliv okružen planinama koji je prvih nekoliko decenija XIX veka egzistirao kao ribarsko mesto čiji bi mir povremeno remetile džunke i ribari u potrazi za lovinom. Niko nije ni slutio da će usud ovom prostoru nameniti drugačiju sudbinu i da će Hong Kong jednog dana postati poseban administrativni region, svet za sebe, utočište svetskih bogataša, špekulanata i berzanskih magova.

Ali vratimo se u 1839. godinu…

Kulminacija netrpeljivosti između Kine i Velike Britanije imala je za posledicu raciju u Kantonu 1839. godine kada je zaplenjena i uništena velika količina opijuma uskladištenog na britanskim trgovačkim brodovima. Britanija je to okvalifikovala kao napad na trgovačku mornaricu svoje zemlje i poslala vojnu mornaricu. Tako je počeo Prvi opijumski rat koji su Britanci dobili zahvaljujući moćnoj mornarici, brodovima čelične konstrukcije i modernim topovima. Kinezi su molili za milost. Nadzornik trgovine Čarls Eliot bio je jedan od najvećih zagovornika da se tadašnja luka Hong Kong ustupi Britancima. Odluku o napadu na Kinu doneo je premijer lord Palmerston uz blagoslov kraljice Viktorije i plutokratije oličene u Britansko istočno-indijskoj kompaniji.

NANKIŠKI SPORAZUM

U Nankingu 29.08.1842. godine potpisan je Nankinški mirovni sporazum koji je bio poražavajući za Kinu. Po odredbama tog sporazuma Kina se odrekla Hong Konga u korist Velike Britanije uz obavezu plaćanja odštete od 21 miliona srebrnih dolara za uništeni opijum. Pored toga Kina je kažnjena obavezom da otvori još pet luka za trgovinu sa Britanijom, izvršene su korekcije taksi i cena u korist Britanije, a ubuduće Britancima će moći da sude isključivo britanski sudovi. Kina je bila na kolenima. Pekinški mirovni sporazum iz 1860. godine posle Drugog opijumskog rata samo će potvrditi status Hong Konga. Već 1895. godine posle poraza Kine od Japana nastupa novi talas loših ugovora po Kinu, a ugovorom iz Šimonsekija posebnom kovencijom potpisanom sa kineskom vladom Hong Kong će biti ustupljen Velikoj Britaniji na 99 godina. Kartel trgovačkih porodica iz Londona koje su bile vlasnici Britansko istočno-indijske kompanije najzad je mogao da započne sa “čerupanjem“ grandioznog Kineskog carstva. U narednim decenijama umesto udžerica i potleušica Hong Kong se pretvarao u grad solitera.

PREGOVORI O POVRATKU HONG KONGA POD OKRILJE NR KINE

Došao je i 24. septembar 1982. godine. Čuvena “Gvozdena lejdi“ Margaret Tačer na krilima velike pobede na Foklandima sletela je u Peking sa ciljem da u pregovorima “slomi“ omalenog Deng Sjaopinga i natera ga da Hong Kong ostane i dalje pod okriljem Velike Britanije. Već na samom startu pregovora poklonila mu je predivnu srebrnu tabakeru u posebnoj veličini za cigarete sa filterom znajući da je Deng strastveni pušač koji tokom dana gotovo da i ne gasi cigaretu. Započeli su pregovori. Margaret je krenula žestoko i zatražila od Denga da Hong Kong ostane pod okriljem Britanije. Deng je posle dugog nakašljavanja praćenog pljuvanjem u posudu (svaki dom, hotel, restoran i klub imao je ovu posudu od glaziranog porcelana) koju je držao pored sebe odgovorio: “Kineski narod je siromašan, ali se ne plaši da umre u nekom novom ratu“. Legenda kaže da je Margaret briznula u plač besna i ljuta zbog Dengovog stava ubrzo prekinula pregovore i zaputila se u London nazvavši ga kasnije u štampi “ nepristojnim matorim vulgarnim starcem“. Ono što je Deng ponudio u nastavku pregovora dve godine kasnije bilo je obećanje da se politički i ekonomski sistem uspostavljen pod upravom Velike Britanije neće menjati u narednih 50 godina. Posle toga ostalo je da se samo sačeka na zvaničnu primopredaju Hong Konga.

PRIMOPREDAJA HONG KONGA

Proticao je 30. jun 1997. godine, bližila se ponoć. Na trgu Tjenanmen u Pekingu već 500 dana unazad veliki sat je otkucavao dane, sate, minute i sekunde koji su pokazivali potrebno vreme do prelaska Hong Konga (posle 156 godina) iz ruku Velike Britanije pod okrilje NR Kine. Pozitivne vibracije su strujale kroz noć, a 100 000 Kineza sa plaćenim ulaznicama glasno je odbrojavalo: tri, dva, jedan…nula. Hong Kong je ponovo postao deo Kine. Ono što je meni bilo zanimljivo prilikom ovog istraživanja jeste da u velikom broju novinskih priča, emisija i tv izveštaja koje su pokrivale ovaj događaj niko nije pominjao način na koji je Britanija stekla vlasništvo nad Hong Kongom.

Par minuta pre ponoći princ Čarls kao izaslanik kraljice Elizabete II rukovao se sa Đang Ceminom, prvim kineskim liderom koji je posle 1841. godine stupio na teritoriju Hong Konga. Britanska zastava se polako spuštala niz jarbol ustupajući mesto kineskoj zastavi koja je ponosno parala nebo Hong Konga. Poslednji guverner Hong Konga – Kris Paten (na toj poziciji od 1992. do 1997.godine, Srbima poznatiji kao komesar EU za spoljne poslove, inače trenutno rektor Univerziteta Oksford) se sa svojom porodicom i dve pudlice karakterističnih imena prilagođenih engleskom humoru – “Viski“ i “Soda“ ukrcao na jahtu “Britanija“ i otplovio u noć ka Londonu.

Najozbiljniji politički problem od vraćanja Hong Konga pod upravu Kine javiće se započinjanjem protesta 2014. godine kojima je zahtevana demokratizacija regiona. U Hong Kongu nisu postojali slobodni izbori. Glavnog upravitelja (prvi čovek Hong Konga) birao je poseban Komitet elektorata, koji se sastojao od 1200 ljudi iz različitih sektora. Ostali nisu imali prava glasa. Problem je prevaziđen trenutno, ali biće zanimljivo pratiti dalji tok razvoja događaja u  jednoj zemlji sa dva sistema u godinama koje dolaze. Možda za kraj jedna ilustracija, Hong Kong je grad tržišne ekonomije, ali takođe i grad seksa. Postoje čitavi kvartovi sa zgradama koji se sastoje od jednosobnih stanova u kojima žive seksualne radnice koje svoju delatnost reklamiraju preko sajtova. Ovde je novina ta da ih mušterije ocenjuju preko sajtova tako da su dužne da svoj posao odrađuju vrlo kvalitetno, kako bi preživele u sistemu tržišne ekonomije gde je neophodno biti uvek konkurentan.

Deo teksta je odlomak iz knjige “Duhovi Zabranjenog grada“ – Demistifikacija pada Kineskog carstva.