Хонг Конг – од рибарског села до града солитера

Hong Kong 4

На ободу Јужног кинеског мора налазио се омалени залив окружен планинама који је првих неколико деценија XIX века егзистирао као рибарско место чији би мир повремено реметиле џунке и рибари у потрази за ловином. Нико није ни слутио да ће усуд овом простору наменити другачију судбину и да ће Хонг Конг једног дана постати посебан административни регион, свет за себе, уточиште светских богаташа, шпекуланата и берзанских магова.

Хонг Конг као мало рибарско насеље из 1835.године

Али вратимо се у 1839. годину…

Кулминација нетрпељивости између Кине и Велике Британије имала је за последицу рацију у Кантону 1839. године када је заплењена и уништена велика количина опијума ускладиштеног на британским трговачким бродовима. Британија је то оквалификовала као напад на трговачку морнарицу своје земље и послала војну морнарицу. Тако је почео Први опијумски рат који су Британци добили захваљујући моћној морнарици, бродовима челичне конструкције и модерним топовима. Кинези су молили за милост. Надзорник трговине Чарлс Елиот био је један од највећих заговорника да се тадашња лука Хонг Конг уступи Британцима. Одлуку о нападу на Кину донео је премијер лорд Палмерстон уз благослов краљице Викторије и плутократије оличене у Британско источно-индијској компанији.

 

НАНКИШКИ СПОРАЗУМ

У Нанкингу 29.08.1842. године потписан је Нанкиншки мировни споразум који је био поражавајући за Кину. По одредбама тог споразума Кина се одрекла Хонг Конга у корист Велике Британије уз обавезу плаћања одштете од 21 милиона сребрних долара за уништени опијум. Поред тога Кина је кажњена обавезом да отвори још пет лука за трговину са Британијом, извршене су корекције такси и цена у корист Британије, а убудуће Британцима ће моћи да суде искључиво британски судови. Кина је била на коленима. Пекиншки мировни споразум из 1860. године после Другог опијумског рата само ће потврдити статус Хонг Конга. Већ 1895. године после пораза Кине од Јапана наступа нови талас лоших уговора по Кину, а уговором из Шимонсекија посебном ковенцијом потписаном са кинеском владом Хонг Конг ће бити уступљен Великој Британији на 99 година. Картел трговачких породица из Лондона које су биле власници Британско источно-индијске компаније најзад је могао да започне са “черупањем“ грандиозног Кинеског царства. У наредним деценијама уместо уџерица и потлеушица Хонг Конг се претварао у град солитера.

Hong Kong 2
Потписивање мировног споразума у Нанкингу 29. августа 1842. године

 

ПРЕГОВОРИ О ПОВРАТКУ ХОНГ КОНГА ПОД ОКРИЉЕ НР КИНЕ

Hong Kong 3
24.09.1982. године – Преговори између Денг Сјаопинга и Маргарет Тачер о судбини Хонг Конга

Дошао је и 24. септембар 1982. године. Чувена “Гвоздена лејди“ Маргарет Тачер на крилима велике победе на Фокландима слетела је у Пекинг са циљем да у преговорима “сломи“ омаленог Денг Сјаопинга и натера га да Хонг Конг остане и даље под окриљем Велике Британије. Већ на самом старту преговора поклонила му је предивну сребрну табакеру у посебној величини за цигарете са филтером знајући да је Денг страствени пушач који током дана готово да и не гаси цигарету. Започели су преговори. Маргарет је кренула жестоко и затражила од Денга да Хонг Конг остане под окриљем Британије. Денг је после дугог накашљавања праћеног пљувањем у посуду (сваки дом, хотел, ресторан и клуб имао је ову посуду од глазираног порцелана) коју је држао поред себе одговорио: “Кинески народ је сиромашан, али се не плаши да умре у неком новом рату“. Легенда каже да је Маргарет бризнула у плач бесна и љута због Денговог става убрзо прекинула преговоре и запутила се у Лондон назвавши га касније у штампи “ непристојним маторим вулгарним старцем“. Оно што је Денг понудио у наставку преговора две године касније било је обећање да се политички и економски систем успостављен под управом Велике Британије неће мењати у наредних 50 година. После тога остало је да се само сачека на званичну примопредају Хонг Конга.

 

ПРИМОПРЕДАЈА ХОНГ КОНГА

Протицао је 30. јун 1997. године, ближила се поноћ. На тргу Тјенанмен у Пекингу већ 500 дана уназад велики сат је откуцавао дане, сате, минуте и секунде који су показивали потребно време до преласка Хонг Конга (после 156 година) из руку Велике Британије под окриље НР Кине. Позитивне вибрације су струјале кроз ноћ, а 100 000 Кинеза са плаћеним улазницама гласно је одбројавало: три, два, један…нула. Хонг Конг је поново постао део Кине. Оно што је мени било занимљиво приликом овог истраживања јесте да у великом броју новинских прича, емисија и тв извештаја које су покривале овај догађај нико није помињао начин на који је Британија стекла власништво над Хонг Конгом.

Пар минута пре поноћи принц Чарлс као изасланик краљице Елизабете II руковао се са Ђанг Цемином, првим кинеским лидером који је после 1841. године ступио на територију Хонг Конга. Британска застава се полако спуштала низ јарбол уступајући место кинеској застави која је поносно парала небо Хонг Конга. Последњи гувернер Хонг Конга – Крис Патен (на тој позицији од 1992. до 1997.године, Србима познатији као комесар ЕУ за спољне послове, иначе тренутно ректор Универзитета Оксфорд) се са својом породицом и две пудлице карактеристичних имена прилагођених енглеском хумору – “Виски“ и “Сода“ укрцао на јахту “Британија“ и отпловио у ноћ ка Лондону.

Најозбиљнији политички проблем од враћања Хонг Конга под управу Кине јавиће се започињањем протеста 2014. године којима је захтевана демократизација региона. У Хонг Конгу нису постојали слободни избори. Главног управитеља (први човек Хонг Конга) бирао је посебан Комитет електората, који се састојао од 1200 људи из различитих сектора. Остали нису имали права гласа. Проблем је превазиђен тренутно, али биће занимљиво пратити даљи ток развоја догађаја у  једној земљи са два система у годинама које долазе. Можда за крај једна илустрација, Хонг Конг је град тржишне економије, али такође и град секса. Постоје читави квартови са зградама који се састоје од једнособних станова у којима живе сексуалне раднице које своју делатност рекламирају преко сајтова. Овде је новина та да их муштерије оцењују преко сајтова тако да су дужне да свој посао одрађују врло квалитетно, како би преживеле у систему тржишне економије где је неопходно бити увек конкурентан.

Део текста је одломак из књиге “Духови Забрањеног града“ – Демистификација пада Кинеског царства.

Hong Kong 5
Насловна страна књиге “Духови Забрањеног града“
Rоđеn u Pоžаrеvcu 27.02.1976. gоdinе. Pо zаnimаnju је diplоmirаni inžеnjеr mаšinstvа-mаstеr i dоktоrаnd еnеrgеtikе i prоcеsnе tеhnikе. Zаpоslеn је оd 2000. gоdinе u ЕPSu u tеrmоеlеktrаni Kоstоlаc B gdе rаdi nа pоslоvimа inžеnjеrа prоizvоdnjе zа оdvоd prоdukаtа sаgоrеvаnjа.
Broj članaka 3

Komentari za “Хонг Конг – од рибарског села до града солитера

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični članci

Unesite pojam za pretragu i pritisnite enter. Pritisnite ESC za izlaz.

Nazad na vrh