Svake godine u zemlje članice Evropske unije iz trećih zemalja legalno stigne oko 2,5 miliona ljudi
Evropu je prethodnih sedam godina zapljusnuo talas izbeglica. Veliki broj građana (uglavnom muškaraca), migratntskim rutama preko Sredozemlja, na barkama i brodovima uplovolo je na Stari kontinenet. Trenutno, u Evropu najviše azilanata dolazi iz Afrike i regiona zahvaćenih ratovima, sa Bliskog istoka. Njihov broj je teško utvrditi, jer među izbeglicama ima mnogo ilegalaca. Procenjuje se da zvanično svake godine u zemlje članice EU iz trećih zemalja legalno stigne oko 2,5 miliona ljudi, dok se u poslednje vreme godišnje zabeleži više od milion zahteva za azil.
Međutim, ovo su sve sitne brojke u odnosu na ono što Evropu potencijalno čeka. Pojedini delovi Afrike i Azije su konstantno na ivici rata. Te države imaju ekstra pozitivan prirodni priraštaj. U slučaju da pukne balon, milioni izbeglica, ne kao talas, već kao cunami krenuće ka srcu stare civilizacije.
Bangladeš je zemlja koja se prostire na 147.000 kilometara (kao Srbija i Bosna zajedno), a imaju čak 168 miliona stanovnika. Gotovo 20 miliona više od velike Rusije. Kada bi tamo, ne daj bože počeo rat, demografska slika Starog kontinetna bi se značajno promenila. Od Atlantika do Urala, tumarali bi milioni gladnih duša.
U Nemačkoj trenutno traju veliki anti-mingratski protesti. Domaće stanovništvo više se ne oseća bezbedno. Ti ljudi ne govore njihov jezik, ne oblače se isto kao oni, imaju druge običaje, veru, boju kože… I ne žele da se asimiluju. Jedan od osnovnih stubova zapadne civilizacije je bezbednost. Nemci se ne osećaju sigurno u svojoj zemlji.
SRBIJU NAPUSTILO 654.000 GRAĐANA
Prema podacima Organizacije za za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, Srbiju je od 2000. godine napustilo 654.000 građana. Od ovog broja 179.000 je otišlo u Nemačku, 105.000 u Austriju i 68.100 u Švajcarsku. U isto vreme iz Hrvatske se iselilo 865.100 ljudi. Iz Rumunije u zapadne semlje se preselilo 2.717.000, dok je iz Bugarske prešlo 810.000 građana. Iz Grčke se preselilo 711.000, Mađarske 477.000 ljudi. Čak i iz razvijene Slovenije se iselilo 148.000 građana.
Prvi put posle Drugog svetskog rata desnica okuplja široke narodne mase. Zbog sve jaček pritiska, moraće će i zvaničan Berlin da popusti. Situacija lako možeda izmakne kontroli. Moraju da se spuštaju rampe na granici. Od 2011. kada je krenulo „Arapsko proleće“, u Germaniju se doselilo oko 2,5 miliona Arapa, Afganistanaca, Afrikanaca… Toj brojci treba dodati i nekoliko stotina hiljada Balkanaca. Ako na Rajni i Majni bude spuštena rampa, gde će milioni migranata da pobodu zastavicu?
Tamo gde u Evropi postoje demografske pustinje! Da, na Srbiju mislim. I ne samo na Srbiju, već i na Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju, Makedoniju, Hrvatsku i Moldaviju. Države koje su se ispraznile.
Evropa je „usisala“ njihove mlade i školovane ljude. Nemačkoj više odgovara da primi doktore i medicinsko osoblje iz Srbije, nego da ima neškolovane migrante. Logika je jasna. Prelivanje stanovništva. Izbeglice u Srbiju, a obrazovan mlad svet kod njih. Da im popravi „krvnu sliku“. Školovani Sloveni se lako asimiluju. Već u narednoj generaciji njihova deca se uspešno germanizuju. Prihvataju kulturu, a neki i veru. Idealni su oni iz mešovitih brakova, koji ne mogu nacionalno da se opredele.
Srbija će biti ta „demografska pustinja“ zbog masovnog iseljavanja i katastrofalne stope prirodnog priraštaja. Struktura odlazeće populacije je veoma nepovoljna – odlaze mladi i najobrazovaniji. Našu državu je u periodu 2007-2014, po podacima Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju (OECD), napustilo čak 300.000 ljudi. Od toga, 2014. se iselilo duplo više – 58.000, nego 2007, kada je otišlo 26.000.
Uža Srbija bez Kosova i Metohije 1991. godine imala je 7.836.000 stanovnika. U naredne četiri godine, zbog ratova u Hrvatskoj i BiH, doselilo se 451.980 izbeglica. Gotovo 8,3 miliona. Danas, 17 godina kasnije, Srbija ima 2,3 miliona manje. Negativan trend će se nastaviti. Prošle godine u Srbiji je umrlo 103.722 ljudi, a rodilo se svega 64.894 beba. Razlika od čak 38.828.
Nije u Srbiji problem samo siromaštvo. Deca su se ovde najviše rađala kada su porodice imale samo jedan obrok dnevno. Nešto je i u nama.
GINU NA PUTU DO EVROPE
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, tokom 2017. godine na putu izbeglištva poginulo je ili nestalo 5.386 migranata, od čega 3.119 u Mediteranu. U taj broj nisu uračunate žrtve koje su stradale bez svedoka. UN procenjuje da broj migranata, odnosno onih koji ne žive u zemlji u kojoj su rođeni, u svetu trenutno iznosi oko 258 miliona, oko tri odsto ukupne svetske polulacije.
