Izbori u Brazilu, država na ivici građanskog rata

Za čelno mesto najmnogoljudnije latinoameričke zemlje kandidovali se političari koji su poznati jedino po aferama

Svi znamo vedru žuto-zeleno-plavo razigranu zastavu Brazila. Na pomen Brazila lako nam je da zamislimo Kopakabanu i Ipanemu na kojoj se sunčaju raznobojne tange, Isusa koji širi ruke iznad Rio de Žaneira i naravno Marakanu. Dečaci se tamo rađaju sa loptom i driblingom u nogama, a devojčice izrastaju u egzotične, jedre i preplanule samba lepotice.

Ili je to ono što vidimo i znamo kada gledamo izlog o Brazilu. Ali ako se malo razmakne turistička zavesa, ta slika je daleko od egzotične zemlje fudbala.

Samba po kojoj znamo Brazil je naša Grand parada na brazilski način. Odvojila se od bogate i šarolike tradicionalne afro-brazilske kulture i evoluirala u jeftinu, sjajnu i iskričavu zabavu. Na Kopokabani se mešaju ljudi iz svih krajeva sveta koji dolaze na skupe i egzotične odmore, ali isto tako se zna na kom delu obitava umorna i ojađenja radnička klasa.

Brazilska zastava na kojoj se ironično vijori natpis Ordem e Progresso (Red i napredak) pokriva još uvek žive i snažne tekovine evropskih imperijalističkih osvajanja i porobljavanja. Krvavo i teško robovlasništvo je danas evoluirano u neistopivi rasizam i nepremostive društvene razlike.

Kada je Brazil, kako poslednja zemlja zapadne hemisfere ukinula ropstvo, vise miliona robova ( preko 4 miliona crnog stanovnistva je dovedeno iz Afrike u Brazil) oslobodjenih “preko noci” zapoceo je sve lutanje i borbu za ravnopravno uklapanje u drustvo. Jaz između imućnih i moćnih, te siromašnih i potlačenih posejan još od prvih nasilnih naseljavanja zemlje afričkim robovima, nije zarastao ni dan danas.

Potomci onih poniženih, mučenih i izrabljivanih svaki dan vode skoro istu borbu svojih predaka, da bi preživeli i opstali, uključili se u zajednicu i bili prihvaćeni kao ravnopravni i izborili svoja prava – često samo ona osnovna ljudska.

Brazil je zemlja nepreglednog i raznovrsnog bogatsva, počevši od prirodnih resursa, pa do evropskog, afričkog i starosedelačko-indijanskog kulturnog i religijskog nasleđa, a istovremeno i zemlja velikih, nepremostivih razlika, koja danas grca u rukama korumpiranih političara i moćne elite pod uticajem evengelističke i katoličke crkve.

Brazil danas, najsnažnije u svojoj savremenoj budućnosti trpi političku anarhiju, neuništivi sistem korupcije i politička smaknuća, prljavih političkih borbi, malverzacija i korupcije nepreglednih razmera.

Pre dve godine, pod velom demokratije Brazil je doživeo perfidni državni udar.

Dilma Rusef (Dilma Rousseff), 36. predsednica Brazila, u proleće 2016. je privremeno suspendovana sa predsedničke pozicije pod optužbom za malverzacije državnim budžetom. U jesen 2016. Senat je većinom glasova izglasao konačnu suspenziju predsednice. Na taj način je o sudbini preko 210 miliona stanovnika zemlje odlucio 81 član Senata – odnosno 61 koji su glasali protiv Dilme.

Dilma, je bila direktna naslednica najpopularnijeg  predsednika Brazila, Lule – Luiz Inácio da Silva ( Lula). Luiz Injacio da Silva Lula, potekao je iz siromašnog okruženja radničkih slojeva društva, nepismen do svoje desete godine biran je za predsednika u dva mandata.

 

„Pod Lulom, Brazil je postao osma najveca ekonomska sila, više od 20 miliona ljudi je ljudi izišlo iz faze akutnog siromaštva, a Rio de Janeiro dobio je Olimpijske igre 2016., i po prvi put Olimpijske igre će se održati u Južnoj Americi“.

– The Washington Post, oktobar 2010.

 

Lula i Dilma su pripadnici levo orjentisane Radničke partije Brazila, kaljene političke ličnosti koje su preživele diktaturu, hapšenja i zatvranja usled političkog aktivizma.

brazil protesti
Protesti protiv predsednice i njene partije. Lutka simbolizuje Lulu | Foto: Paulo Whitaker/Reuters

Radnička partija, kao jedan od najvećih pokreta u Latinskoj Americi, rodila se kako gerilska organizacija i krik borbe radničkog pokteta, umetnika i intelektualaca protiv vojne diktature u Brazilu.

Njihove mandate su potresli brojni skandali. Daleko od toga da su oni bezgrešne političke figure, ali su uživali podršku i bili uzdanica siromašnih slojeva stanovništva koji su možda po prvi put imali nadu u promene, u bolju budićnost spas i izbavljenje.

Državni udar naglasio je podeljenost zemlje i izazvao proteste. Viša, bogata klasa belaca je držala stranu opozicije.

Na čelo države je došao dotadašnji podpredsednik Majkl Temer (Michel Temer), skoro filmski kontraverzna politička figura. Umešan i pod optužbama za brojne malverzacije, korupcije i pranja novca, uspeo je da izbegne sva suđenja zahvaljujuci jednoj vrsti političkog imuniteta i većini glasova koje uživa u Kongresu.

Dolazak Temera na vlast je značilo jos veću osionost nedodirljive elite i privilegovanih, a mizeriju i beznađe siromašnih i obespravljenih.

Temer je po dolasku na vlast potpisao dekret kojim je izveo vojnu policiju na ulice Rio de Žaneira.

Pucanjave, teror policije po siromašnim favelama i ubistva uglavnom mladog crnačkog stanovništva su svakodnevne vesti. Sve se čini se pod velom opravdanja i suzbijanja kriminala.

Kao da uzavreli lonac Brazila ključa pred prestojeće predsedničke izbore, a neko samo dodaje sve više ulja na vatru.

Ubistva, smaknuća i atentati potresaju Rio de Žainero i ostale gradove Brazila.

U takvim okolnostima rasla je politička popularnost Lule, koji je najavio svoju kandidaturu za naredne predsedničke izbore i ponovo pokrenuo reke svojih pristalica. Osujećen je. Uz optužbe za korupciju i primanje mita, završio je u zatvoru.

Marieli Franko | Foto: Mídia Ninja

U maju je ubijena Marieli Franko (Marielle Franco) politička funkcionerka aktuelne u vlasti Rio de Jainera. Franko I njen vozač izrešetani su u profesionalno organizovanom atentatu kada je pucano na njinovo vozilo dok su se vračali sa aktivivstičkog skupa.

Marieli Franko (Marielle Franco) , rođena i potekla iz jedne od mnogobrojnih favela Rio de Žaneira, izborila se da iz marginalizovanog okruženja stekne obrazovanje, prva crna žena koja je sa većinom glasova izglasana u institucije grada Rio de Žaneira, samohrana majka, aktivistkinja koja se zalagala za prava LGBT populacije, borila protiv rasizma i glasno kritkovala aktuelna dešavanja i vojne akcije u Rio de Žaneiru.

protesti_ubistvo_marieli
Protesti nakon ubistva Marieli | Foto: Ricardo Moraes/Reuters

Njeno ubistvo izazvalo je lavinu protesta i aktivističkih skupova širom Brazila, kao krik nemočnih i ponovo pobeđenih.

Kao u lošem filmu, oni koji su grcali za nadom spasa ponovo su je izgubili u bespoštednoj i nepravednoj borbi. za ljudskost, dostojanstvo i jednakost. Kao da marginalizovano stanovništvo  odvojeno i getoiziranog u favelama doživljava sudbinu i prokletstvo svojih predaka.

marieli_franco_1
Merieli u protestima protiv policijskog nasilja i vojne okupacije njenog grada | Izvor: https://socialistaction.org

Marieli je kao kao ženski Če Gevara postala ikona nade marginalizovanih, siromašnih i simbol njihove borbe protiv nepravde.

I samo nekoliko dana pred predstojeće predsedničke izbore, reke ljudi, mahom žena su ponovo na ulicama u masovnim protestima.

Žair Bolsonaro (Jair Bolsonaro), jedan od predsedničkih kandidata svojim neskrivenim i otvorenim fašističkim, rasističkim i šovinističkim stavovima i izjavama kao svojevrsni trampovski fenomen podstakao je novi talas protesta.

On kritikuje i okrivljuje emigrante iz Venecuele za širenje prostitucije i kriminala. Zalaže se za legalizaciju nošenja oružja i smrtnu kaznu. Upitan kako bi reagovao ako bi njegov sin oženio crnu ženu – tvrdio je da je to nemoguće da se desi jer je svojoj deci obezbedio adekvatno obrazovanje. Slično je reagovao i na pitanje šta bi se desilo da je neki od njegovih sinova homseksualac – njegov odgovor je bio da pravi otac to nikako ne bi dozvolio. Zastupa stav da žene ne mogu biti plaćene jednako kao muškarci jer odlaze na porodiljska odsustva. Za svoje peto dete ćerku (prva četiri su sinovi) je rekao da je ona reziltat njegove slabosti. Kao vrhunac skandaloznih izjava i stavova, u jednom snimku, Bolosnaro je uvredio poslanicu Kongresa rekavši joj da je ne bi ni silovao jer nije vredna toga.

Žene sirom Brazila su gotovo preko noći pokrenule akciju #elenão #elenunca (ne on, njega nikad) i izašle na ulice najvećih gradova protestvijući protiv Bolosonara i njegove politike. Aktivistička talas #elenão je prešao granice Brazila i dobio medijsku pažnju i podršku širom planete.

prsidents_brasil
Dilma Rusef, Lula, Majkl Temer | Foto: Fernando Frazão/ Agência Brasil; Paula Rodrigues/Ponte

U atmosferi bespoštednog političkog rata, sa jednom svrgnutom predsednicom, drugim bivšim predsednikom koji je u zatvoru i sadašnjim korumpiranim predsednikom, kontraverznim trampovskim kandidatom, Brazil očekuje nove predsedničke izbore.

Na današnjim izborima glavni oponenti su Bolosnaro i Fernando Hadad (Fernando Haddad), kandidat Luline Radničke partije. Danas je Brazil u nedoumici… vodi borbu između razočaranosti i izneverenosti u one koji su predstavnici i zaštitnici običnog naroda i pretećeg talasa trampovskog sindroma koji se širi planetom gde u atmosferi istrošenih opcija ekstrermističke snage dobijaju zamah i snagu.

protesti_rio2
Izvor: http://www.poptopnews.com

Ali jedno je za divljenje i poštovanje. Nesalomivi i besmrtni duh brazilskog naroda, njihova snaga i istrajnost da se bore za promene, da ne odustaju, da su spremni da se ujedine, stanu zajedno i bore se za slobodu, opstanak, jedni za druge, protiv osionih, moćnih, beskrupuloznih, nedodirljivih, bez prestanka. Ljudi u Brazilu svaki dan žive nepravdu, mnogo duže i snažnije nego ćemo je mi ikada osetiti i doživeti ali oni se ne predaju i ne pristaju na nepravdu… nikada.

U nedelju, 7. oktobra izlaze na izbore … Viva Brasil !!!

Broj članaka 2

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Slični članci

Unesite pojam za pretragu i pritisnite enter. Pritisnite ESC za izlaz.

Nazad na vrh