Neuspelo proglašenje nezavisnosti Katalonije, poređenje sa raspadom Jugoslavije

independence-of-catalonia-2907992_1280

Na današnji dan pre godinu dana regionalne vlasti španske autonomne zajednice Katalonije, na osnovu referenduma koji se održao 1. oktobra 2017. godine (za je glaslo 91,96  odsto građana), proglasile su nezavisnost Katalonske Republike. Separatni pokret nije imao međunarodnu podršku, pa je država trajala svega četiri dana. Premijer Španije Marijano Rahoj raspustio je parlament Katalonije, a proglašenje nezvaisnosti postalo je ništavno. Premijer Katalonije Karles Pudždemon je pobegao iz zemlje, a uhapšen je marta ove godine u Nemačkoj.

Iako je Katalonija jedna od najbogatijih regiija Evrope, pokazala se kao veoma slab politički faktor. SAD, Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Slovačka i Turska izrazile su podršku Španiji i njenom teritorijalnom integritetu, navodeći da ne priznaju nezavisnost Katalonije. Ekonomski džin, ispao je kao malo dete, koje napravi neku havariju u stanu, a onda dođe roditelj, lupi ćušku i pošalje ga u sobu na spavanje.

Po ovome ispada da su Makedonija, BiH, Slovenija i Hrvatska ozbijni igrači, kada su po istom modelu pre 27 godina pocepali Jugoslaviju. Realno, Katalonija je po svim ekonomskim parametrima jača, nego da se ujedine sve zemlje bivše Jugoslavije zajedno. Međutim, razlika je u tome što njihovi građani nisu hteli da kvare svoj komfor, pa da se zbog politike late oružja. Shvatili su da im je bolje biti punih novčanika, nego da posle rata budu beda, kolonijalnog statusa, u kakvom su države ex Ju.

U slučaju raspada SFRJ, kumovao je jedan, ali presudan – međunarodni faktor. Zapadne zemlje nisu htele da slabe Španiju, lojalnu zemlju NATO i članicu Evropske unije. Kada se Jugoslavija raspadala, međunarodni faktori su dodatno polili kantom benzina bure baruta.

Slovenija i Hrvatska su 25. juna 1991. godine proglasile nezavinost. Za sedam meseci, imali su potpunu međunarodnu podršku, koju su krunisali 15. januara 1992. kada ih je priznalo 12 država EU, plus osam evropskih zemalja.

KATALONIJA U BROJKAMA

Katalonija se prostire 32.000 kvadratnih kilometara (manje od pola Srbije), ima oko 7,5 miliona stanovnika. Bruto društveni proizvod po glavni stanovnika je 43.837 dolara. Od 2000. godine do danas u ovu pokrajinu emigriralo je oko milion ljudi pretežno iz Afrike, Latinske Amerike, Istočne Evrope i Azije.

Jugoslavija je tada imala 23,2 miliona stanovnika. U proseku, za vreme vlade Ante Markovića plate su bile hiljadu maraka. Lepo se živelo. Danas, kada se zbroji svih šest republika, sa KiM, nemaju 21 miliona građana. Državice imaju svoju nezavisnost, ali nemaju samostalnu ekonomiju, industrija je uništena, uglavnom izvoze jeftine sirovine, malo ko gotov proizvod. Proizvodi sa zapada preplavili su rafove. Apsolutno, niko nije gazda u svojoj državi. Merkator više nije slovenačka zlatna medalja, Hrvatska postaje prezadužena demografska pustinja, BiH je i dalje nacionalno podeljena zemlja, ekonomski zavisna. Crna Gora i Kosovo su države kriminala i korupcije, Makedonija je konstantno na ivici građanskog rata. Srbija, kao pijemont Jugoslavije, pored problema sa Kosovom, ima veliki demografski minus. Godišnje zbog negativnog nataliteta gubi blizu 35.000 ljudi. A svaka od ovih državica gubi veliki broj mladih ljudi koji migriraju ka inostranstvu.

Separatisti u Kataloniji jesu dobili vaspitno-popravni šamar, ali njihovi građani žive u miru, punih džepova. Lekcija za budućnost – rat nikome nije doneo ništa dobro!

Autor bloga
Broj članaka 34

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Slični članci

Unesite pojam za pretragu i pritisnite enter. Pritisnite ESC za izlaz.

Nazad na vrh