Zаštо је pivо „dаr bоgоvа“?

beer glasses

Чак девет миленијума људи производе златни нектар

Златни нектар готово девет миленијума је верни пратилац развоја човечанства, а својом улогом утицао је на многе државе и њихове културе. Код већине пивара постоји заједничко веровање да је баш пиво – дар богова.

Порекло овог алкохолног пића скривено је у „магли времена“. Од чега су људи правили пиво кроз векове, зависило је од тога које су им житарице и плодови били доступни. Африканци су прво пиво правили од шећерне трске и проса, док су Кинези у истом периоду имали далеко напреднију технологију, а напитке су производили од пиринча и проса. У Латинској Америци настало је прво тамно пиво које се добијало од корена маниока и пржених житарица. Индијанске жене жвакале би језгро кукуруза, а потом би такву смесу мешале са водом и остављале да ферментира (овакво пиво и данас се производи у неким деловима планете).

 

САСТАВ

По Немачком закону о пиву из 1516. године, оно сме да садржи једино јечмени слад, хмељ и воду. Почетком двадесетог века то је допуњено пивским квасцем, за који људи још нису знали у време када је закон писан. Ова четири састојка обавезна су у већини врста пива, а нека специјална садрже и друге састојке попут воћа, каранфилића, коријандера, чоколаде…

МАЛЕ ПИВАРЕ

Такозване крафт пиваре прави су хит у свету. Њихова пива се праве у малим кућним радионицама. У Србији их има око 20 , а њихов удео на тржишту је око 2,5 одсто. У крафт пиварама се производе и светла и тамна и црвена пива с различитим укусима – од цитруса, карамеле, ваниле, чоколаде, манга, мандарине, а има и оних ароматичних. Производња занатског пива у Србији само у последњих годину дана порасла је око 150 одсто, што ју је ставило на списак пет најперспективнијих послова у земљи.

Слад представља срце и душу пива. Он је фактор који одређује особине пива – укус, боју, густину и јачину. Добија се тако што се јечам потапа у воду и држи док не проклија, а затим се суши и пржи.

За специфичан укус и мирис задужен је хмељ, али примену је нашао и као природни конзерванс. Њиме се добијају киселине које садржају дају горчину, док његова уља обогаћују особен биљни укус.

Захваљујући научницима Лују Пастеру и Емилу Хансену почетком прошлог века за јачину и природно „газирање“ улогу је добио квасац. Он „отима“ шећер из пива и претвара га у алкохол и угљен-диоксид.

Последњи у ланцу битних састојака је вода. Око ње стручњаци нису ни до данас нашли „заједнички језик“. Једни тврде да она уопште није битна, већ је само важно да буде бактериолошки исправна. Они други, пак тврде да је она најважнија карика, јер се на основу меке и тврде воде добије одређена врста пива.

 

КОНЗУМАЦИЈА

beer fest
Beogradski Beer Fest | Foto: Belgrade Beer Fest Facebook oficijelna stranica

Да би се потпуно уживало у омиљеном напитку, потребно је да и темература буде прилагођена. Професионални дегустатори препоручују, зависно од врсте и јачине пива, да се пије од 5 до 13 степени Целзијусове скале, а поједина чак и на 22 степена.

Да би пиво, док се пије, дуже време задржало свој квалитет, односно температуру која је оптимална за одређену врсту, најпогодније су чаше које имају дебело стакло. Одличан су изолатор од спољашње температуре и због тога су кригле веома популарне јер спречавају да рука која држи чашу греје течност.

Један од посебних „специјалитета“ пива је пена, која у великој мери утиче на општи утисак. Она спречава загревање и представља изолатор од спољашње средине, а такође даје и неопходну горчину, укус пивског квасца и мирис.

СРБИ ПИЈУ 56 ЛИТАРА ГОДИШЊЕ

У нашој земљи велика прекретница десила се 2003. године, када су се приватизовале пиваре које су кренуле у агресивну маркетиншку кампању. Потрошња се по глави становника повећава за 1,5 одсто годишње, али и даље каскамо за другим европским земљама. По званичним подацима Удружења пивара Србије, потрошња по глави становника код нас износи 56 литара годишње. Из других извора сазнајемо да је потрошња у Хрватској 80 литара, у Румунији 90, док је Чешка лидер у Европи са 143 литра по глави становника. Прати је Немачка, док је Аустрија на трећем месту. Све је то углавном повезано са куповном моћи становништва, навикама и квалитетом.
Популаризацији „златне“ течности допринели су и сајмови пива, који су настали на основу чувеног „Октобар феста“ у Минхену.

 

ВРСТЕ ПИВА

Генерално сва пива се деле на две основне врсте: „лагери“ и „ејлови“. Основна разлика између ових врста је у самом процесу производње и она се одређује на основу типа пивског квасца који се користи, као и од температуре процеса.

tocilica
Пива се деле на две основне врсте: „лагери“ и „ејлови“

„Лагери“ се производе врењем на нижим температурама, применом пивског квасца доњег врења. Овде спадају познати типови пива: Плзенско, Бечко, Минхенско и Дортмундско. у производњи ових пива нема шећера као додатка. Најпиткија су када су хладна, на температури од 5 до 13 степени. Тада имају карактеристичан пун укус са богатом и трајном пеном.

Јача пива су „ејлови“ и она се призводе врењем на вишим температурама, употребом пивског квасца горњег врења. Најпознатији типови ове врсте пива су Миди, Битер, Пале ејл, Шкотски ејл, Ирски ејл. За њих је карактеристично да немају пену, сиромашног су укуса и пију се на собној температури.

Поделу можемо направити и према боји и полазној сировини. Тако конзументи познају светло, тамно и црно пиво, ако и кукурузно, пшенично и ражано пиво.

 

Autor bloga
Broj članaka 35

Komentari za “Zаštо је pivо „dаr bоgоvа“?

  1. Vrlo je zanimljivo otkriti zasto je potrosnja po glavi stanovnika danas samo 56 lit., ne tako davne 2010. godine bila je 84 lit. . Po sadasnjoj potrosnji u Srbiji se trosi svega 400 mil.lit. piva, te 2010.g. potrosnja je bila 600 mil.litara. Ako znamo da je kapacitet srpskih pivara 1,6 mlrd.lit.piva, jedinstveni primer smo u svetu da najveci svetski igraci samo u Srbiji rade sa trecinom kapaciteta. Nije moguce! Trecina piva u Srbiji plasira se na crno, uz svesrdnu podsku drzavnih organa (Min. finansija i Poreske uprave Srbije). Stravicna je utaja akcize i PDV-a na prodaji piva. O izvozu u BiH na crno ne treba pricati. Udruzenje pivara Srbije je interesna grupa koja nas obmanjuje netacnim podacima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični članci

Unesite pojam za pretragu i pritisnite enter. Pritisnite ESC za izlaz.

Nazad na vrh