Zašto je pivo „dar bogova“?

beer glasses

Čak devet milenijuma ljudi proizvode zlatni nektar

Zlatni nektar gotovo devet milenijuma je verni pratilac razvoja čovečanstva, a svojom ulogom uticao je na mnoge države i njihove kulture. Kod većine pivara postoji zajedničko verovanje da je baš pivo – dar bogova.

Poreklo ovog alkoholnog pića skriveno je u „magli vremena“. Od čega su ljudi pravili pivo kroz vekove, zavisilo je od toga koje su im žitarice i plodovi bili dostupni. Afrikanci su prvo pivo pravili od šećerne trske i prosa, dok su Kinezi u istom periodu imali daleko napredniju tehnologiju, a napitke su proizvodili od pirinča i prosa. U Latinskoj Americi nastalo je prvo tamno pivo koje se dobijalo od korena manioka i prženih žitarica. Indijanske žene žvakale bi jezgro kukuruza, a potom bi takvu smesu mešale sa vodom i ostavljale da fermentira (ovakvo pivo i danas se proizvodi u nekim delovima planete).

 

SASTAV

Po Nemačkom zakonu o pivu iz 1516. godine, ono sme da sadrži jedino ječmeni slad, hmelj i vodu. Početkom dvadesetog veka to je dopunjeno pivskim kvascem, za koji ljudi još nisu znali u vreme kada je zakon pisan. Ova četiri sastojka obavezna su u većini vrsta piva, a neka specijalna sadrže i druge sastojke poput voća, karanfilića, korijandera, čokolade…

MALE PIVARE

Takozvane kraft pivare pravi su hit u svetu. Njihova piva se prave u malim kućnim radionicama. U Srbiji ih ima oko 20 , a njihov udeo na tržištu je oko 2,5 odsto. U kraft pivarama se proizvode i svetla i tamna i crvena piva s različitim ukusima – od citrusa, karamele, vanile, čokolade, manga, mandarine, a ima i onih aromatičnih. Proizvodnja zanatskog piva u Srbiji samo u poslednjih godinu dana porasla je oko 150 odsto, što ju je stavilo na spisak pet najperspektivnijih poslova u zemlji.

Slad predstavlja srce i dušu piva. On je faktor koji određuje osobine piva – ukus, boju, gustinu i jačinu. Dobija se tako što se ječam potapa u vodu i drži dok ne proklija, a zatim se suši i prži.

Za specifičan ukus i miris zadužen je hmelj, ali primenu je našao i kao prirodni konzervans. Njime se dobijaju kiseline koje sadržaju daju gorčinu, dok njegova ulja obogaćuju osoben biljni ukus.

Zahvaljujući naučnicima Luju Pasteru i Emilu Hansenu početkom prošlog veka za jačinu i prirodno „gaziranje“ ulogu je dobio kvasac. On „otima“ šećer iz piva i pretvara ga u alkohol i ugljen-dioksid.

Poslednji u lancu bitnih sastojaka je voda. Oko nje stručnjaci nisu ni do danas našli „zajednički jezik“. Jedni tvrde da ona uopšte nije bitna, već je samo važno da bude bakteriološki ispravna. Oni drugi, pak tvrde da je ona najvažnija karika, jer se na osnovu meke i tvrde vode dobije određena vrsta piva.

 

KONZUMACIJA

beer fest
Beogradski Beer Fest | Foto: Belgrade Beer Fest Facebook oficijelna stranica

Da bi se potpuno uživalo u omiljenom napitku, potrebno je da i temeratura bude prilagođena. Profesionalni degustatori preporučuju, zavisno od vrste i jačine piva, da se pije od 5 do 13 stepeni Celzijusove skale, a pojedina čak i na 22 stepena.

Da bi pivo, dok se pije, duže vreme zadržalo svoj kvalitet, odnosno temperaturu koja je optimalna za određenu vrstu, najpogodnije su čaše koje imaju debelo staklo. Odličan su izolator od spoljašnje temperature i zbog toga su krigle veoma popularne jer sprečavaju da ruka koja drži čašu greje tečnost.

Jedan od posebnih „specijaliteta“ piva je pena, koja u velikoj meri utiče na opšti utisak. Ona sprečava zagrevanje i predstavlja izolator od spoljašnje sredine, a takođe daje i neophodnu gorčinu, ukus pivskog kvasca i miris.

SRBI PIJU 56 LITARA GODIŠNJE

U našoj zemlji velika prekretnica desila se 2003. godine, kada su se privatizovale pivare koje su krenule u agresivnu marketinšku kampanju. Potrošnja se po glavi stanovnika povećava za 1,5 odsto godišnje, ali i dalje kaskamo za drugim evropskim zemljama. Po zvaničnim podacima Udruženja pivara Srbije, potrošnja po glavi stanovnika kod nas iznosi 56 litara godišnje. Iz drugih izvora saznajemo da je potrošnja u Hrvatskoj 80 litara, u Rumuniji 90, dok je Češka lider u Evropi sa 143 litra po glavi stanovnika. Prati je Nemačka, dok je Austrija na trećem mestu. Sve je to uglavnom povezano sa kupovnom moći stanovništva, navikama i kvalitetom.
Popularizaciji „zlatne“ tečnosti doprineli su i sajmovi piva, koji su nastali na osnovu čuvenog „Oktobar festa“ u Minhenu.

 

VRSTE PIVA

Generalno sva piva se dele na dve osnovne vrste: „lageri“ i „ejlovi“. Osnovna razlika između ovih vrsta je u samom procesu proizvodnje i ona se određuje na osnovu tipa pivskog kvasca koji se koristi, kao i od temperature procesa.

tocilica
Piva se dele na dve osnovne vrste: „lageri“ i „ejlovi“

„Lageri“ se proizvode vrenjem na nižim temperaturama, primenom pivskog kvasca donjeg vrenja. Ovde spadaju poznati tipovi piva: Plzensko, Bečko, Minhensko i Dortmundsko. u proizvodnji ovih piva nema šećera kao dodatka. Najpitkija su kada su hladna, na temperaturi od 5 do 13 stepeni. Tada imaju karakterističan pun ukus sa bogatom i trajnom penom.

Jača piva su „ejlovi“ i ona se prizvode vrenjem na višim temperaturama, upotrebom pivskog kvasca gornjeg vrenja. Najpoznatiji tipovi ove vrste piva su Midi, Biter, Pale ejl, Škotski ejl, Irski ejl. Za njih je karakteristično da nemaju penu, siromašnog su ukusa i piju se na sobnoj temperaturi.

Podelu možemo napraviti i prema boji i polaznoj sirovini. Tako konzumenti poznaju svetlo, tamno i crno pivo, ako i kukuruzno, pšenično i ražano pivo.

 

Autor bloga
Broj članaka 34

Komentari za “Zašto je pivo „dar bogova“?

  1. Vrlo je zanimljivo otkriti zasto je potrosnja po glavi stanovnika danas samo 56 lit., ne tako davne 2010. godine bila je 84 lit. . Po sadasnjoj potrosnji u Srbiji se trosi svega 400 mil.lit. piva, te 2010.g. potrosnja je bila 600 mil.litara. Ako znamo da je kapacitet srpskih pivara 1,6 mlrd.lit.piva, jedinstveni primer smo u svetu da najveci svetski igraci samo u Srbiji rade sa trecinom kapaciteta. Nije moguce! Trecina piva u Srbiji plasira se na crno, uz svesrdnu podsku drzavnih organa (Min. finansija i Poreske uprave Srbije). Stravicna je utaja akcize i PDV-a na prodaji piva. O izvozu u BiH na crno ne treba pricati. Udruzenje pivara Srbije je interesna grupa koja nas obmanjuje netacnim podacima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Slični članci

Unesite pojam za pretragu i pritisnite enter. Pritisnite ESC za izlaz.

Nazad na vrh