Različita su osećanja današnjih Beograđana prema gostima iz daljine koji im, na standardno pitanje kako im se dopada kod nas, odgovore: „Imate prelepe žene“. Da, to smo znali. Nije valjda da od svega što smo stvorili, primete samo ono što je od Boga? Postoji, ipak, i mišljenje da je reč o umetničkom delu prirode, nadgrađenom i čuvanom brigom o lepoti kao o vrhunskoj vrednosti, oplemenjenom stilom i stavom, što tvori kulturnu i civilizacijsku vrednost našeg grada: Beograđanke. I da je ta njihova lepota – dostojna divljenja.
Ovoj drugoj školi mišljenja priklanja se autor Vremenske kapsule, i veruje da je istog shvatanja bio i otac dvojice njegovih dobrih prijatelja, poznati beogradski fotograf Branislav Bane Đorđević (1934-1995). Nedavno su veliko interesovanje na društvenim mrežama pobudile njegove slike cele Knez Mihailove ulice iz 1983. godine. Beograđane je iznenadio njihov tako skorašnji, a već zaboravljeni grad.
Tri i po decenije fotografskog staža, Bane Đorđević, međutim, nije proveo kao posvećenik zgrada. On je, od kraja pedesetih pa do sredine devedesetih, u centru svoga grada, kamerom hvatao svoje „Prolaznice“. Ovde „štrafta“ i njene pritoke nisu bile protagonisti, već kulise. Za glavne zvezde na sceni Beograda, za Beograđanke. To je najvažniji foto-ciklus ovog umetnika, inače, profesora klavira u Muzičkoj školi „Stanković“.
Mnogo priče moglo bi da pokvari estetski doživljaj. Prepustite se foto-galeriji i Beograđankama iz decenije kada je iskovano savremeno doba, i našeg grada i šire. Pred vama su, u galeriji, Beograđanke iz šezdesetih.
Foto: Branislav Bane Đorđević
Preuzeto sa eKapija
